Северна Македонија: вечити кандидат и играчка у рукама ЕУ

Упркос охрабрујућим говорима и празним обећањима западних политичара, Северна Македонија је и даље играчка међународне политике. То је земља кандидат која најдуже чека на почетак преговора за чланство у ЕУ.  

Конференција о приступању у јулу 2022. означила је формални почетак преговора, али због бугарске блокаде то још увек нису прави преговори у оквиру којих би била отворена поједина поглавља, подсећа немачки Дојче веле.

Прво је почетак преговора о пријему у ЕУ спречавала суседна Грчка. Након свађе која је трајала више од две и по деценије, Скопље је пристало на промену дотадашњег имена државе што му је отворило пут у НАТО, па је Северна Македонија примљена у Алијансу 2020. године.

Међутим, већ дуже време приближавање те земље ЕУ сада омета Бугарска. Она жели да од Северне Македоније изнудити промене у тумачењу националне историје. Бугари тврде да македонски није самосталан језик, већ само западни дијалект бугарског. Осим тога Софија захтева да се бугарска мањина, која броји само 3.000 припадника, унесе у Устав Северне Македоније као „државотворна нација“. Истовремено у Бугарској се оповргава постојање македонске националне мањине.

Македонски парламент је у августу ове године данима расправљао о захтеву Бугарске да се у Уставу изричито наведе бугарска мањина. Опозиција се противи овом предлогу, и за такву одлуку до сада нема потребне двотрећинске већине.

Опозиција тврди да се ту не ради само у Уставу, већ и о изради нових школских уџбеника, као и о довођењу у питање сопственог језика, нације, идентитета и историје. Бугарска жели да на овај или онај начин доминира Северном Македонијом, тврди опозиција и због тога је одложена одлука о промени Устава.

Лидер опозиције и шеф ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски сада истиче да су избори једина опција која преостаје.  Према његовим речима, о промени Устава требало би да одлуче македонски бирачи.

Лист „Вечер“ пре неколико дана пише да промена Устава у корист бугарске мањине није најважнија тема за Скопље већ је „први национални интерес земља с јаком привредом, са мање корупције, добрим здравством, образовањем и добром правном државом,” пише Дојче веле.

Уместо да се тиме баве тиме, владајуће и опозиционе странке међусобно се оптужују за уништавање земље корупцијом, цензуром медија и контролом правосуђа.

Код грађана Северне Македоније проширио се осећај потпуне стагнације и велике беспомоћности. Већина о домаћој политици говори још само с дубоким презиром.

Осим тога, скоро нико више нема добро мишљење ни о Европској унији, нити очекује нешто позитивно из Брисела. Ко може, тражи посао у иностранству. Исељавање из Северне Македоније је огромно, број становника је протеклих година смањен за десет одсто и пао је на 1,8 милиона.