Банане као украс и добра хладовина

Хладовину у дворишту кућа могу да обезбеде и банане. Ова висока биљка широких зелених листова плени изгледом и све више се користи за декорацију. Због тога се у току лета многи одлучују да набаве украсно стабло које може да порасте од пет до седам метара, ако му је станиште довољно хранљиво, док су листови широки око седамдесет центиметара. А својеврсно царство банана има Милорад Ђорђевић, који радо даје савете како у току године да се одржи ова биљка у саксији, у кућном амбијенту и у башти.

– Узгој банана је мој омиљени хоби. Волим и да их једем, али их за јело купујем на пијаци јер у мом воћњаку не могу да уберем плодове. Заправо, има их, али су велики свега четири до пет центиметара, па служе као украс – каже пензионисани машински техничар и признаје да је много труда уложио да би банане опстале. Умотавао је стабла и у ћебад штитећи их од хладноће, али што их је више утопљавао њима је недостајала влажност па су пропадале.

– Од новембра до марта настаје борба за преживљавање јер банана не подноси зиму и мраз. Као добро решење показао се агрилни текстил, у који замотам стабло. Ставим на врх још два-три џака, тако да не пролазе вода и снег. На тај начин штитим стабло од трулежи – објашњава Ђорђевић. Има он и други рецепт по коме пушта да се банана природно смрзне, па тај део ореже и на пролеће из корена избије нова биљка. Младари крећу од маја. Саксијске банане које држи у дневном боравку збринуте су и за њих нема бриге.

Милорад се труди да о бананама много научи и за 22 године колико се бави њиховим узгојем може се рећи да је добро савладао градиво. Сада као улични продавац продаје саднице банана, а најјефтинија је четири хиљаде динара.

Научни назив за банану је Musa sapientium или „плод мудраца”, док реч банана вуче порекло из арапског језика и значи прст. У свету се годишње поједе више од сто милијарди банана, а у Африци се сматра једном од најважнијих намирница. Од ње се производе влакна, али се праве вино и пиво. У исхрани се препоручује јер је богата калијумом.

Уз банане, у Ђорђевићевој оази у Сремчици место су нашли и индијски јоргован, кактуси, кумкват пун витамина који личи на патуљасту поморанџу. Пажњу у оплемењеном простору привлаче и посебне врсте ружа и палми. Његова пасија према воћу, цвећу и целокупној природи повезана је са личном филозофијом према којој је сваки дан прави дар, па га ваља искористити бавећи се послом који повезује угодно с корисним. То Милораду Ђорђевићу полази за руком. А кад се умори, предах у овим тропским данима налази у хладу под лишћем банана.