Високе камате сасекле кредите

Грађани и привреда све се слабије задужују код банака што и не чуди с обзиром на раст камата. Према подацима Народне банке Србије (НБС), у другом кварталу, мерено у односу на исти период прошле године међугодишњи раст укупних кредита износио је само 0,8 одсто.

Кредити привреди смањени су за 1,1 проценат, а зајмови становништву повећани за 2,7 одсто. Из НБС објашњавају да је успоравање кредитне активности последица високе базе из претходне године, доспећа кредита из гарантних шема, као и виших каматних стопа на кредите услед њене рестриктивне монетарне политика, као и исте такве политике Европске централне банке (ЕЦБ).

Сада је просечна камата на готовински кредит, а он је најзаступљенији, 14,1 одсто годишње. У 2021. камате су биле додирнуле дно и најнижа за такав зајам била је 5,5 процената годишње. Истина за кратак период отплате, на годину дана.

Они који узимају стамбени зајам, а он је по правилу индексиран у еврима, морају да рачунају да ће тренутно да га отплаћују по 6,5 одсто годишње. И то није крај, јер Европска централна банка још није завршила циклус повећања камата у борби против инфлације. Камате су у порасту већ годину и по дана и еурибор, каматна стопа која је везана за кредите у еврима расте па тако расту и камате на позајмице у еврима, а то су у Србији махом стамбени зајмови. Тромесечни еурибор тренутно износи 3,784, а шестомесечни 3,932 одсто.

Пре две године еурибор је још био негативан па је просечна камата за кредит за кров над главом била испод три одсто. Од раста камата заштићени су само они који су узели кредит са фиксном каматом, а таквих случајева готово и нема или су такви зајмови одобрени на упола краћи рок од оних са променљивим каматом. Банке сада нуде кредите са фиксном каматом, али су они знатно скупљи од оних с променљивом и клијента коштају чак око десет одсто годишње.

Пад кредитирања очитава се и у количини позајмљеног новца. Тако је обим новоодобрених кредита становништву у другом кварталу био 138 милијарди динара и мањи је за 7,6 одсто него у истом периоду прошле године. Готовински кредити чинили су 64,9 процената нових кредита, док се на стамбене зајмове односило 16,3 одсто нових кредита становништву (што је ниже него у 2022, када су у просеку чинили 23,5 процената нових кредита становништву), што је последица повишених цена некретнина и трошкова задуживања.

Последице скупљег новца виде се и код кредита предузећима. Зајмови привреди, искључујући ефекат промене девизног курса, у другом тромесечју смањени су за 1,3 милијарде динара, или за 0,1 одсто, што представља мањи пад у односу на прво тромесечје. При томе, пад потраживања по основу некатегорисаних кредита и кредита за ликвидност и обртна средства у великој мери је неутралисан растом инвестиционих зајмова и кредита за увоз. Инвестициони кредити настављају да бележе међугодишњи раст, који је у јуну износио 3,1 одсто, док је њихово учешће у укупним зајмовима привреди достигло 41 проценат.

На смањење кредита за ликвидност и обртна средства утицало је и доспеће кредита из гарантних шема, при чему ће тај утицај, који је био најизраженији током првог полугодишта, у наредном периоду постепено слабити са опадањем износа зајма који доспевају. Доспеће кредита из гарантних шема одразило се и на пад кредита малим предузећима, којима је одобрено и највише ових зајмова (46 одсто). Пад су забележили и кредити великим предузећима, док је задуживање микропредузећа и средњих предузећа повећано. Посматрано по делатностима, смањено је пре свега задуживање предузећа из прерађивачке индустрије и енергетике, док је највише повећано кредитирање грађевинских фирми и предузећа из области пословања некретнинама.