Тоталитарна историја за тоталитарни систем

Руски пропагандисти нису губили време уочи данашњег почетка школске године. За само пет месеци написан је уџбеник историје који нуди нова тумачења распада Совјетског Савеза, ере Владимира Путина и патриотску интерпретацију узрока рата у Украјини.

После тенкова, артиљерије, ракета и дронова, Москва у свој арсенал укључује језик, културу и историју. Уџбеник за ученике 11. разреда (17 година) укида границе између образовања и пропаганде и покрива период од Другог светског рата до данас. Сва поглавља која се тичу последње три деценије прошлог века и почетка овог су преиспитана и наново писана. Последње поглавље названо је „Русија данас – специјална војна операција”.

Кремљ је појачао контролу историјских наратива по школама од почетка рата који се званично зове „специјална војна операција”, а све је усклађено са добро познатим Путиновим визијама: поносом на достигнућа СССР-а, носталгијом због распада који је био „највећа геополитичка катастрофа 20. века”, обновом руске моћи од његовог доласка на власт 2000. и оптужбама Запада за покретање рата.

Параграф за параграфом аутори правдају анексију Крима 2014, подсећају на систематско уништавање совјетских меморијала по источној Европи, „успон нацизма” у државама Балтика, све до појаве „украјинског неонацизма” на чијем је челу „хунта” у Кијеву која је жељом да уђе у НАТО приморала Русију на операцију фебруара прошле године.

Књига описује Украјину као „вештачку државу” позивајући се на Путинове речи да је „Русија заиста опљачкана” када је Украјина стекла независност 1991. Уџбеник од 447 страна садржи оцене које званична Москва упорно покушава да пласира како иностранству тако и домаћој јавности: да је Русија жртва а не агресор, да је Запад покренуо рат који је Путин покушавао да избегне, да је Украјина „неонацистичка држава” а „Русија земља хероја”.

„Запад се фиксирао на дестабилизацију ситуације унутар Русије. Циљ се чак и не крије: растурити Русију и преузети контролу над њеним ресурсима”, пише у књизи испуњеној Путиновим цитатима уз поруку да руска младеж мора да схвати трагедију совјетског колапса, перфидију Запада и потребу да се жртвује за отаџбину. У уџбенику не постоје „Рус” или „Русија” већ само „ми” и „наша земља”.

Покушај Запада да казни Русију је пропао, пише у књизи, уз подсећање да је Русији на Западу одузето више од 1.000 милијарди долара средстава. Да би се ублажиле трауме рата који је непријатељске дронове већ послао на Москву, да би се ослабио унутрашњи отпор интервенцији и зауставио одлазак младих Руса у иностранство, уџбеник подсећа на милионе руских жртава током Великог отаџбинског рата и закључује да је и „специјална операција” послужила као лепак који је „ујединио руско друштво”.

Мапе у уџбенику приказују окупиране територије Украјине као делове Руске Федерације а у тексту се Украјина назива „ултранационалистичком државом” у којој је „све руско проглашено за непријатељско”. Територијална експанзија Русије у рату описује се терминима „приступање”, „реунификација”, „захтев за улазак”.

Руска младост се позива да се клони Запада који покушава да „рестартује наше мозгове”, и да не верује независним новинарима и западним друштвеним мрежама и медијима. „Када добијете било коју информацију о Украјини онлајн, запамтите: светска индустрија производње лажних видео-клипова и фотографија ради нон-стоп.”

Од прошлог септембра у школама је уведен нов предмет – разговори о важним стварима – где патриотске поруке шаљу министар војни Сергеј Шојгу и патријарх Кирил, а ђаци се уче да схвате да волети земљу значи и „носити оружје за њену одбрану”.

Све је део ширег плана трансформације националне културе у суперпатриотску, ултранационалистичку и нетрпељиву према свему што није руско. Ако је Русија против света, онда њену младост од малих ногу треба научити за шта треба да се боре.

Путин инспирацију за своју неоимперијалну политику налази у историјским текстовима о моћи некадашње царевине као и у учењима да украјинска нација не постоји. Он је незадовољство учењем историје први пут исказао пре једне деценије, а после анексије Крима 2014, уџбеници су добили прве идеолошке корекције.

Процес је убрзан после агресије фебруара 2022. Поглавља о историји Украјине су нестала. Подсећања на заједничку историју средњовековне кијевске Русије замењена су терминима „стара руска држава” или „феудална Русија”.

Коаутор уџбеника је Анатолиј Торкунов, ректор престижног московског Државног института за међународне односе, а други је Владимир Медински, Путинов саветник и ултраконзервативни националиста који је био министар културе и учесник краткотрајних преговора са Украјином првих дана инвазије.

Није Русија усамљена у промовисању владајуће идеологије кроз школство, али је реткост да уџбеници историје обрађују актуелне догађаје. Савременост није предмет историје, увек је неопходна временска дистанца, али Путин жели да спречи сва другачија тумачења рата која би оспорила његову улогу великог победника. Режим инвестира у образовање на начин да онемогући критичку мисао. Контрола као у медијима.

Историја се комбинује са садашњошћу како би садашњост деловала исто толико стабилно као и историја. Неопходно је обезбедити да млади Руси, који од ове године добијају и обавезну војну обуку, прихвате званичне наративе о „специјалној операцији”. Индоктринација по сваку цену. У супротном, прети им затвор. Тамо је већ 20.000 оних који се противе рату.

Ефикасно избацивање нове верзије историје с једне стране је потврда моћи режима да ради шта му се прохте, али и страха да се пропагандна машина тешко бори са интернет генерацијом па је треба ојачати. Аутократе инвестирају у образовање да би били сигурни да ће млади прихватити оно што они желе.

За почетак по средњим школама. Уџбеници за нове генерације најављени су за наредну годину. Руски министар образовања Сергеј Кравтсов обећао је да ће уследити нова ревизија „чим победимо”. Онда ће на ред доћи универзитети. Тоталитарна историја за тоталитарни систем.