Августовски дриблинг

Вештачка интелигенција одавно постоји, али наш Леонардо је успео да је укроти и њоме да победи интелигенцију обичних грађана, на одушевљење оних цвећки из ботаничке баште. Мислим, баште ботова. Иако му је неприкосновени господар Србије наложио да се мане тога, па и ријалитија, Леонардов бунтовни и слободоумни дух није попустио. Газда је прво послао Рем на њега, а чекају се и оштрије мере Ромула. Цезар је, ипак, Цезар, без обзира на новог Брута. Овога пута ће преживети и Цезар и Брут, јер је овај други докторирао на политичком преживљавању.

Занимљиво је било гледати и слушати ону свечаност на отварању стадиона у Лесковцу. Џаја и Пикси су се повукли пред новим великим дриблером Недимовићем, који би и на концерт Бечких дечака дошао у тренерци и копачкама. Владање лоптом, не само грађанима, показао је и шеф државе, па се, са правом, питам, да није оставио кошарку и уписао неки фудбалски факултет. Можда је оставио само привремено, као Јокић.

Клима се толико изменила, да су многи српски туристи у Хрватској доживели олује друге врсте. Тако им и треба, јер им је и председник саветовао домаће бање и сеоски туризам, али већина је хрлила да се окупа у мору. Мањина је остала да се окупља у градовима.

Храна је све скупља, а иде зима, што је једино предвидиво у овој ситуацији. Засад смо само цврчци, јер нам је испод части да будемо мрави. Нећемо да нас други гази. То може само први.

Почела је школска година, а кад ће да се заврши, то се не зна. Зато је на челу просвете психијатрица, која би све наставнике бацила на тросед и психоанализирала док не попадају. Можда и од глади, због мале плате.

У међувремену, ми пензионери, који имамо улогу посматрача у продавницама, чекамо то обећано повећање. Па да купимо хлеб и млеко и да уплатимо лото.