Avgustovski dribling

Veštačka inteligencija odavno postoji, ali naš Leonardo je uspeo da je ukroti i njome da pobedi inteligenciju običnih građana, na oduševljenje onih cvećki iz botaničke bašte. Mislim, bašte botova. Iako mu je neprikosnoveni gospodar Srbije naložio da se mane toga, pa i rijalitija, Leonardov buntovni i slobodoumni duh nije popustio. Gazda je prvo poslao Rem na njega, a čekaju se i oštrije mere Romula. Cezar je, ipak, Cezar, bez obzira na novog Bruta. Ovoga puta će preživeti i Cezar i Brut, jer je ovaj drugi doktorirao na političkom preživljavanju.

Zanimljivo je bilo gledati i slušati onu svečanost na otvaranju stadiona u Leskovcu. Džaja i Piksi su se povukli pred novim velikim driblerom Nedimovićem, koji bi i na koncert Bečkih dečaka došao u trenerci i kopačkama. Vladanje loptom, ne samo građanima, pokazao je i šef države, pa se, sa pravom, pitam, da nije ostavio košarku i upisao neki fudbalski fakultet. Možda je ostavio samo privremeno, kao Jokić.

Klima se toliko izmenila, da su mnogi srpski turisti u Hrvatskoj doživeli oluje druge vrste. Tako im i treba, jer im je i predsednik savetovao domaće banje i seoski turizam, ali većina je hrlila da se okupa u moru. Manjina je ostala da se okuplja u gradovima.

Hrana je sve skuplja, a ide zima, što je jedino predvidivo u ovoj situaciji. Zasad smo samo cvrčci, jer nam je ispod časti da budemo mravi. Nećemo da nas drugi gazi. To može samo prvi.

Počela je školska godina, a kad će da se završi, to se ne zna. Zato je na čelu prosvete psihijatrica, koja bi sve nastavnike bacila na trosed i psihoanalizirala dok ne popadaju. Možda i od gladi, zbog male plate.

U međuvremenu, mi penzioneri, koji imamo ulogu posmatrača u prodavnicama, čekamo to obećano povećanje. Pa da kupimo hleb i mleko i da uplatimo loto.