Зашто није добро да минималац буде превелик

Држава нуди повећање минималне плате у износу не већем од 17,8 одсто, синдикати се залажу да то буде око 25 одсто, како би се испратила идеја о изједначавању најнижих зарада у Србији са минималном потрошачком корпом. За буџет би, како сматрају надлежни, повећање минималца изнад тих зацртаних 17,8 одсто био превелики издатак, а напослетку довело би и до компресије зарада. То би, признају у Савезу самосталних синдиката Србије (СССС), вероватно значило да ће се запослени са мало већим платама од минималне побунити, што никако не одговара држави, јер би се минималац малтене изједначио са платама које су близу тог износа.

– Држава очито страхује од тога, јер не може да повећава зараде у јавном сектору више од онога што је најавила, а то је за сада 5,5 процената, па онда од 2024. још десет одсто, што је кумулативно раст од неких 15-16 процената. Ако би, рецимо, минималац био повећан изнад предвиђеног нивоа од 17,8 одсто, то би онда могло да доведе до тога да запослени са минималним зарадама сустигну у платама остале запослене на такорећи бољим занимањима. Такво повећање изазвало би револт, јер неће, рецимо, наставници у школама да имају сличне зараде као теткице – објашњава Зоран Михајловић, секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије.

Да ли минималац треба да буде драстично увећан, колико је то реално могуће и одрживо и да ли би тиме заиста били угрожени поједини запослени?

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, подсећа да компресија зарада значи смањење разлика између појединих категорија плата, односно када се направи сувише мала разлика између неке највише и најниже зараде.

– То је дестимулативно за привреду, јер напредак друштва зависи од оних који су највише плаћени, дакле, од најбољих кадрова. И онда се дешавају две ствари: ти најбољи постају демотивисани и не раде онолико колико би могли на свом радном месту, и друго, што је још опасније, одлазе у иностранство и тамо добијају и по неколико пута веће зараде – наводи Маџар. Подсећа да Србија није довољно способна за превелику компресију плата, јер „ако не платиш најспособније и најпродуктивније како треба, у земљи ће остати само неспособни”.

Да ли је онда у реду да и минималац не буде превише повећан, односно да ли би знатно увећање могло узроковати компресију?

– На тај начин би сигурно дошло до компресије, али зависи доста од тога и како би се кретале оне највише зараде, да ли би се догодила некаква реакција на повећање минималца. Резултат би свакако био опште повећање плата, а то није добро, јер је Србија већ ушла у процес у којем зараде расту знатно брже од продуктивности рада – напомиње Маџар. Додаје да то значи да се акумулативни потенцијал друштва смањује, а такво друштво нема добру економску будућност.

– Такав пораст минималних зарада продуковао би оптерећење за буџет, а буџет нам ионако није богат као што би неки хтели да га прикажу. То се најбоље види по томе што нам расте спољни дуг. Дакле, притисак на буџет би узроковао велики пораст минималца, и следеће што је и најозбиљније јесте то да би повећањем минималца највише били погођени они којима је најтеже – наглашава Маџар.

Јер, када би се минимална зарада драстично увећала онда би они који су без квалификација губили шансу да се запосле пошто за привреду не би било рентабилно да их запошљава.

– Зато сматрам да је неозбиљно очекивати да се минималац повећа још више. Разлози су евидентни: притисак на буџет, претерана компресија плата и губитак најспособнијих, и на крају, смањење шанси да се запосле они којима је најтеже и који иначе немају никакав посао – закључује Љубомир Маџар.