Zašto nije dobro da minimalac bude prevelik

Država nudi povećanje minimalne plate u iznosu ne većem od 17,8 odsto, sindikati se zalažu da to bude oko 25 odsto, kako bi se ispratila ideja o izjednačavanju najnižih zarada u Srbiji sa minimalnom potrošačkom korpom. Za budžet bi, kako smatraju nadležni, povećanje minimalca iznad tih zacrtanih 17,8 odsto bio preveliki izdatak, a naposletku dovelo bi i do kompresije zarada. To bi, priznaju u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS), verovatno značilo da će se zaposleni sa malo većim platama od minimalne pobuniti, što nikako ne odgovara državi, jer bi se minimalac maltene izjednačio sa platama koje su blizu tog iznosa.

– Država očito strahuje od toga, jer ne može da povećava zarade u javnom sektoru više od onoga što je najavila, a to je za sada 5,5 procenata, pa onda od 2024. još deset odsto, što je kumulativno rast od nekih 15-16 procenata. Ako bi, recimo, minimalac bio povećan iznad predviđenog nivoa od 17,8 odsto, to bi onda moglo da dovede do toga da zaposleni sa minimalnim zaradama sustignu u platama ostale zaposlene na takoreći boljim zanimanjima. Takvo povećanje izazvalo bi revolt, jer neće, recimo, nastavnici u školama da imaju slične zarade kao tetkice – objašnjava Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Da li minimalac treba da bude drastično uvećan, koliko je to realno moguće i održivo i da li bi time zaista bili ugroženi pojedini zaposleni?

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, podseća da kompresija zarada znači smanjenje razlika između pojedinih kategorija plata, odnosno kada se napravi suviše mala razlika između neke najviše i najniže zarade.

– To je destimulativno za privredu, jer napredak društva zavisi od onih koji su najviše plaćeni, dakle, od najboljih kadrova. I onda se dešavaju dve stvari: ti najbolji postaju demotivisani i ne rade onoliko koliko bi mogli na svom radnom mestu, i drugo, što je još opasnije, odlaze u inostranstvo i tamo dobijaju i po nekoliko puta veće zarade – navodi Madžar. Podseća da Srbija nije dovoljno sposobna za preveliku kompresiju plata, jer „ako ne platiš najsposobnije i najproduktivnije kako treba, u zemlji će ostati samo nesposobni”.

Da li je onda u redu da i minimalac ne bude previše povećan, odnosno da li bi znatno uvećanje moglo uzrokovati kompresiju?

– Na taj način bi sigurno došlo do kompresije, ali zavisi dosta od toga i kako bi se kretale one najviše zarade, da li bi se dogodila nekakva reakcija na povećanje minimalca. Rezultat bi svakako bio opšte povećanje plata, a to nije dobro, jer je Srbija već ušla u proces u kojem zarade rastu znatno brže od produktivnosti rada – napominje Madžar. Dodaje da to znači da se akumulativni potencijal društva smanjuje, a takvo društvo nema dobru ekonomsku budućnost.

– Takav porast minimalnih zarada produkovao bi opterećenje za budžet, a budžet nam ionako nije bogat kao što bi neki hteli da ga prikažu. To se najbolje vidi po tome što nam raste spoljni dug. Dakle, pritisak na budžet bi uzrokovao veliki porast minimalca, i sledeće što je i najozbiljnije jeste to da bi povećanjem minimalca najviše bili pogođeni oni kojima je najteže – naglašava Madžar.

Jer, kada bi se minimalna zarada drastično uvećala onda bi oni koji su bez kvalifikacija gubili šansu da se zaposle pošto za privredu ne bi bilo rentabilno da ih zapošljava.

– Zato smatram da je neozbiljno očekivati da se minimalac poveća još više. Razlozi su evidentni: pritisak na budžet, preterana kompresija plata i gubitak najsposobnijih, i na kraju, smanjenje šansi da se zaposle oni kojima je najteže i koji inače nemaju nikakav posao – zaključuje Ljubomir Madžar.