САД губе утицај

Знало се, све до сада: Америка се закашље, Бразил добија упалу плућа. Овога пута Лула да Силва, коме је популарност нарасла пропорционално наглом порасту броја упослених Бразилаца и смањењу инфлације на најниже историјске гране, пита се са чуђењем: „Која криза?“ Бразил, латиноамерички гигант, десета светска економија, није се ни загрцнуо. Напротив, здрав и чио, дише као да му ветрови са њујоршког Волстрита пуне плућа додатним кисеоником.

На Си-Ен-Ену бомбардују народ изјавама председничких кандидата о кризи на Волстриту, ко је за то крив и како ће се све поправити, а каиш вести на дну екрана звони још једним алармом: звона звоне из Москве, где је председник нафтоносне Венецуеле Уго Чавес пред долазак у руску престоницу дао интервју.

 „Латинској Америци потребно је чврсто пријатељство са Русијом, како би се умањио амерички утицај и одржао мир у региону“, рекао је Чавес, а флота војних бродова са „Педром Гранде“ на челу (брод „Петар Велики“) спокојно плови ка карипским пријатељским лукама.

Усред грчевите недеље (најнервознијих дана још од кризе 1929), на њујоршкој берзи, рашчеречене овце у формалину, британског контроверзног уметника Демијена Херста, продале су се за 200 милиона долара, знатно скупље него што је то лицитирала кућа Сотби за продају уметнина. Најгалантнији Херстови купци на Менхетну били су Руси. Сотби је, пре него што је Херстова дела дао на продају, скокнуо до Њу Делхија, где је у предлицитацији добио неколико високих понуда. Више него што би иједан тајкун из Велике јабуке био спреман да уложи у овим несигурним временима. Један трговац уметнинама објаснио је да је „Херст глобални уметник“ који одолева и пркоси „локалним економијама“. У локалце је убројао никог другог него… – Америку! „Да, тако је то, драги народе, кеш је на другим местима“, констатује у уводнику „Њујорк тајмса“ Роџер Коен. Из нових центара финансијске моћи (Бразил, Русија, Индија и Кина, скраћено се зову БРИК) није се чула ни реч охрабрења поводом америчке агоније. Додуше, Луис Инасио Лула да Силва (амерички медији нагло су се удостојили да упамте пуно име и презиме једног латиноамеричког председника), бразилски председник, не видећи кризу у свом окружењу рекао је новинарима да за њу „питају Буша“. Хвала, Лула. Бразил седи на 208 милијарди долара, сопствених резерви, па ће Лула можда рећи да је његова лакомислена досетка оправдана.

Руси долазе…

Коен ипак не верује да било ко може да дише пуним плућима док се Њујорк гуши у сопственом смогу. Ово јесте америчко масло, саздано на мантри да је држава глупа, а тржиште паметно, па је и одговорност да се извуче из овог дебакла пре свега на Американцима. Слаже се и са оценом да се свет променио последње деценије, и да је богатство трансферисано далеко од САД. Али нови центри нису прихватили одговорност, уздајући се да је ово још увек век Америке. Они су слободни јахачи без породичних обавеза.

Стране банке имале су свој удео у овој кризи, а време је да сада помогну да се америчке финансијске институције опораве, сматра уводничар „Њујорк тајмса“.

Шта је коме за шта време, то више нико не зна, али Уго Чавес је одлучио да ове године не путује у Њујорк да тамо у екстериторијалној зони Уједињених нација истерује мак на конац са „ђавољим поданицима“ (како је пре неку годину радио, ступајући на говорницу после Џорџа Буша). Уместо тога, кренуо је на турнеју по Кини и Русији у којој је био и пре три месеца. Од 2005. Венецуела је са Русијом склопила уговоре у вредности од четири милијарде долара. За узврат је добила борбене авионе „сухој“, хеликоптере „Ми-17”, сто хиљада калашњикова… Разговара се и о руским подморницама, системима за противваздушну одбрану и додатним „сухојима“. Све би то могло да се подмаже „новим енергетско-стратешким савезништвом“. Руски „Гаспром“ и „Лукоил“ потписали су споразум са венецуеланском државном нафтном компанијом „Петролеос де Венецуела“ да заједно истражују неколико резервоара у Ориноку, једном од најбогатијих налазишта још неискоришћеног црног злата на свету. Пет руских највећих нафтних компанија намерава да, удружене у конзорцијум, уложи 6,5 милијарди долара у рафинерију која би процесуирала венецуеланску сировину. То би овој латиноамеричкој земљи омогућило да се ослободи зависности од приватних америчких компанија „Мобила“ и „Шеврона“…

Савновац оде у Бразил

Указује се и на мирнијег социјалисту, „античавесовског профила“, бразилског председника Лулу, као на новог лидера целог региона. Највеће светске компаније селе се, према многим меродавним извештајима, у некадашњу земљу трећег света, тропски Бразил. Немачке челичане већ су склопиле мултимилијардске уговоре, а производи ће се из Латинске Америке извозити на азијско тржиште. Светске грађевинске фирме убрзано граде станове за растућу средњу класу. Она се, иако није оболела од запаљења плућа, брзо заразила потрошачком грозницом тако типичном за Северну Америку. Усред панике на Менхетну, „Хјундаи“ из Јужне Кореје, „Сузуки“ из Јапана, „Вирлпул“ и „Шератон“ хотели из САД објавили су нове велике пројекте у Бразилу. Њима су се придружиле кинеске, португалске, скандинавске фирме…

То ипак не значи да је Бразил вакцинисан од глобалне заразе која је почела из њујоршког Волстрита. Водећи светски извозник гвожђа, шећера, соје и још неких сировина, Бразил зависи од глобалних цена, које су последњих недеља знатно опале. Све је могуће, кажу опрезнији финансијски стручњаци у Бразилу. За сада, међутим, нико није ни кинуо.

Док се у Америци стрижу овце, и то пред саме председничке изборе који би требало да преокрену пад свих акција, амерички слободарски престиж и морално вођство, како се надају кандидати, морали би да се опораве заједно са акцијама на Волстриту.