Како од Зеленског да направе нобеловца

Име добитника Нобелове награде за мир обично буде саопштено почетком октобра, што значи да се ствар убрзава јер у следећих месец дана фаворити имају прилику да се истакну и победе остале кандидате. Сваке године буде предложено неколико стотина имена за Нобелову награду за мир. Прошле године их је било 343, а слично је и ове године.

И ништа није неуобичајено, од председника Украјине до шефа НАТО-а, многи кандидати предложени за Нобелову награду за мир 2023. годину, повезани су са ратом у Украјини или su опозициja руском председнику Владимиру Путину,али то не значи да су фаворити.

Према статуту Фондације Нобел, списак кандидата се чува у тајности најмање 50 година. Међутим, неколико хиљада спонзора, међу којима су парламентараци, министри, бивши победници или поједини универзитетски професори, слободно откривају идентитет својих миљеника.

Један норвешки локални званичник из популистичке деснице предложио је украјинског председника Володимира Зеленског који је, по њему, „постао симбол отпора руској инвазији покренутој 24. фебруара прошле године”.

Један норвешки посланик је доставио име свог сународника Јенса Столтенберга за кога сматра да „заслужује награду за свој примеран рад на месту генералног секретара НАТО-а у тешком периоду за Алијансу, а то је брутална офанзива против једне мирне суседне земље”.

У конкуренцији су и турски председник Реџеп Тајип Ердоган, кога је предложио председник пакистанског Сената због његових мировних напора „пре и током рата Русије и Украјине”.

У претходне две године награђени су критичари Кремља.

Нобелову награду за мир 2021. године добили су главни уредник руског листа „Новаја Газета”, Дмитриј Муратов и филипинска новинарка Марија Реса за допринос слободи изражавања која је у њиховим земљама ограничена.

Прошле године, награда је отишла у руке три добитника, а то су руска невладина организација Меморијал којој је руско правосуђе наложило распуштање, украјински Центар за грађанске слободе и затворени белоруски активиста Алес Бјаљатски.

Норвешки Нобелов комитет држао је листу номинација строго чуваном тајном, али се зна да на њој било 343 имена, укључујући 251 појединца и 92 организације.

Међу противницима Кремља, предложени су већ Алексеј Наваљни који је у руском затвору, као и новинар Владимир Кара-Мурза, такође у затвору пошто је преживео, како каже, два покушаја тровања. Предлагање траје дуго, а фондација која носи име проналазача динамита, почетком октобра саопштава име победника.

Пре проглашења добитника, стручњаци су спекулисали о томе ко би могао да добије престижну награду, а главни фаворит на кладионицама био је Володимир Зеленски. Није прошао али је поново, многи тврде, најозбиљнији кандидат, без обзира што се људи из комитета опиру на питање о политичком утицају на њих.

И сад, процурило је у медијима, да би Зеленски морао, макар у реторици, да појача глас и став да је ипак за мир, да је мир светиња, да су преговори добар ако не и једини пут ка миру – и ето награде. Али, лидер Украјине никако да се уклопи у сценарио, понавља причу о офанзивама, о томе да неће да пружи руку помирења, да наставља рат и борбу све до војне победе…

С таквим наративом и није неки озбиљан кандидат, објашњено му је дискретно.

Ако не пристане на заокрет у реторици, награду ће отићи украјинском народу а не њему лично.

Мало је времена преостало, већ је “финиш” а његовим налегодавцима би читава фешта с наградом пријала, заташкала стварно стање и циљеве и дала алиби за следеће потезе. Да ли ће Володимир да одигра добро улогу, јер има глумачког искуства, преостаје да се види. Убеђују га, није више то ни тајна.