Лига шампиона

Разуме се, као и сваки ватрени навијач Црвене звезде дрхтао сам као прут пратећи прошлог четвртка жреб за групну фазу Лиге шампиона, јер некако осећам да поред новца као свакако превасходног мотива што се трпамо да уђемо у друштво богатих, ипак постоји и она спортска жеља да изненадиш не најбоље, већ најбогатије, те да на тај начин донесеш огромну радост Србији и свим навијачима којима срце куца за црвено-беле боје.

Лига шампиона је, иначе, такмичење које истински презирем и које ми се из године у годину све више гади, јер се свело на то да екстремно богати постану још богатији и да се сиротиња у коју и ми спадамо све више понижава. Одавно то није никаква лига у којој учествују шампиони, јер ако пети из неке земље добије могућност да учествује, а шампион неке сиротињске земље мора душу да испусти кроз квалификације да би се евентуално радовао што је прошао кроз циљ и домогао се групне фазе, онда је сасвим јасно да је тој и таквој лиги новац једини мотив. Сиротиња је ту све мање пожељна.

Ипак, та победа сиромаха над неким богатим вреди сувог злата, јер то је за богатог понижење од којег му дуго бриде образи и црвене уши, а уједно је страховита радост за сваког истинског љубитеља фудбала у Европи. Зато је та Звездина победа на Ливерпулом нешто што ће се препричавати деценијама, јер то је била победа тоталних фудбалских анонимуса над прескупим Ливерпулом који се баш те сезоне окитио „Ушоњом”.

Добро сам погледао буџете Манчестер Ситија и Лајпцига. Елем, оба клуба не спадају у великане енглеског и немачког фудбала, али новац чини своје. Истини за вољу, Сити је клуб велике традиције и историје, за ког навија огромна армија навијача у Манчестеру и који се до сада девет пута окитио титулом енглеског првака. У самом Манчестеру има више навијача од вечитог ривала Јунајтеда, који им је деценијама набијао комплексе због титула и европских трофеја. Но, тај Сити који сви љубитељи фудбала памте као осредњег енглеског прволигаша, који је знао и дуго да има друголигашки статус, и овај данашњи Сити су небо и земља. Овај данашњи Сити има 1,24 милијарде евра буџет, што је наспрам Звездиних 65 милиона евра сулудо за поређење. Ипак, баш је драж, колико год деловало као немогуће, баш њих победити. Направити нешто што ће за сва времена остати за памћење и лупити шамарчину актуелном прваку Европе од ког ће се јако тешко опоравити. Ето, делује као да сам надреалан, што вероватно навијачки и јесам, али верујем у то чудо и некако осећам да може да се догоди пред пуном „Мараканом” да Сити капитулира.

Што се Лајпцига тиче, његов буџет је око 410 милиона евра. Клуб је новотарија, основан је тек 2009. године, али та новотарија има ненормално богатог спонзора као што је „Ред бул” и већ неколико година терорише многе немачке великане. Ипак, пре неколико година елиминисали смо већ један „Ред булов” тим као што је Салцбург, па што не бисмо сада загорчали живот и Лајпцигу. Уосталом, „Ред бул” даје ти крила, зар не?

Јанг бојс смо већ два пута елиминисали, верујем да ћемо у Швајцарској имати више навијача од домаћина и зашто да се не надамо повољном исходу поново. Реално, Звезда има разлога да храбро заигра и да се бори за друго место и даљи пролаз. Делује нереално, али није неизводљиво и хоћу да будем оптимиста. Верујем да су то и сами играчи. Уосталом, Живојин Мишић је војницима увек говорио – „Ко сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред.” Једноставно, Звездини фудбалери немају шта да изгубе. Излазе растерећени да се надигравају, па шта Бог да, а верујем да ће овог пута дати пролаз.

Народни посланик