Liga šampiona

Razume se, kao i svaki vatreni navijač Crvene zvezde drhtao sam kao prut prateći prošlog četvrtka žreb za grupnu fazu Lige šampiona, jer nekako osećam da pored novca kao svakako prevashodnog motiva što se trpamo da uđemo u društvo bogatih, ipak postoji i ona sportska želja da iznenadiš ne najbolje, već najbogatije, te da na taj način doneseš ogromnu radost Srbiji i svim navijačima kojima srce kuca za crveno-bele boje.

Liga šampiona je, inače, takmičenje koje istinski prezirem i koje mi se iz godine u godinu sve više gadi, jer se svelo na to da ekstremno bogati postanu još bogatiji i da se sirotinja u koju i mi spadamo sve više ponižava. Odavno to nije nikakva liga u kojoj učestvuju šampioni, jer ako peti iz neke zemlje dobije mogućnost da učestvuje, a šampion neke sirotinjske zemlje mora dušu da ispusti kroz kvalifikacije da bi se eventualno radovao što je prošao kroz cilj i domogao se grupne faze, onda je sasvim jasno da je toj i takvoj ligi novac jedini motiv. Sirotinja je tu sve manje poželjna.

Ipak, ta pobeda siromaha nad nekim bogatim vredi suvog zlata, jer to je za bogatog poniženje od kojeg mu dugo bride obrazi i crvene uši, a ujedno je strahovita radost za svakog istinskog ljubitelja fudbala u Evropi. Zato je ta Zvezdina pobeda na Liverpulom nešto što će se prepričavati decenijama, jer to je bila pobeda totalnih fudbalskih anonimusa nad preskupim Liverpulom koji se baš te sezone okitio „Ušonjom”.

Dobro sam pogledao budžete Mančester Sitija i Lajpciga. Elem, oba kluba ne spadaju u velikane engleskog i nemačkog fudbala, ali novac čini svoje. Istini za volju, Siti je klub velike tradicije i istorije, za kog navija ogromna armija navijača u Mančesteru i koji se do sada devet puta okitio titulom engleskog prvaka. U samom Mančesteru ima više navijača od večitog rivala Junajteda, koji im je decenijama nabijao komplekse zbog titula i evropskih trofeja. No, taj Siti koji svi ljubitelji fudbala pamte kao osrednjeg engleskog prvoligaša, koji je znao i dugo da ima drugoligaški status, i ovaj današnji Siti su nebo i zemlja. Ovaj današnji Siti ima 1,24 milijarde evra budžet, što je naspram Zvezdinih 65 miliona evra suludo za poređenje. Ipak, baš je draž, koliko god delovalo kao nemoguće, baš njih pobediti. Napraviti nešto što će za sva vremena ostati za pamćenje i lupiti šamarčinu aktuelnom prvaku Evrope od kog će se jako teško oporaviti. Eto, deluje kao da sam nadrealan, što verovatno navijački i jesam, ali verujem u to čudo i nekako osećam da može da se dogodi pred punom „Marakanom” da Siti kapitulira.

Što se Lajpciga tiče, njegov budžet je oko 410 miliona evra. Klub je novotarija, osnovan je tek 2009. godine, ali ta novotarija ima nenormalno bogatog sponzora kao što je „Red bul” i već nekoliko godina teroriše mnoge nemačke velikane. Ipak, pre nekoliko godina eliminisali smo već jedan „Red bulov” tim kao što je Salcburg, pa što ne bismo sada zagorčali život i Lajpcigu. Uostalom, „Red bul” daje ti krila, zar ne?

Jang bojs smo već dva puta eliminisali, verujem da ćemo u Švajcarskoj imati više navijača od domaćina i zašto da se ne nadamo povoljnom ishodu ponovo. Realno, Zvezda ima razloga da hrabro zaigra i da se bori za drugo mesto i dalji prolaz. Deluje nerealno, ali nije neizvodljivo i hoću da budem optimista. Verujem da su to i sami igrači. Uostalom, Živojin Mišić je vojnicima uvek govorio – „Ko sme, taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.” Jednostavno, Zvezdini fudbaleri nemaju šta da izgube. Izlaze rasterećeni da se nadigravaju, pa šta Bog da, a verujem da će ovog puta dati prolaz.

Narodni poslanik