Летња мора за глогоњски купус

Глогоњ – Талас суше таман када је купус почео да ниче, па обилна киша уочи периода високих температура – тако изгледа летња мора су за глогоњске повртаре. На око 150 хектара овог села на северу панчевачког атара највећим делом простиру се купусњаче, највише купус, а потом карфиол, кељ и прокељ.

Маринел Муцуљ мора свакога дана у своје засаде купуса, којим је заменио млади кромпир  и кукуруз шећерац из ране сетве. Ланац земље је потом тањирао и изорао, а сада свакога дана вуче мрежу црева за наводњавање и премешта пумпу, која извлачи воду из његовог 20 метара дубоког бунара.

– Купус сорте „браво” за сада се добро држи, али свашта још може да буде, јер је берба тек крајем октобра. Код нас није било великог невремена, па лисна маса купусњача није претрпела оштећења, али су проблем врућине, када мора да се залива непрекидно. Имам њиве под купусом на више места, па дан прође у сељакању црева и пумпе. Друго, купус не воли да је у корову, а ово време погодује његовом бујању, тако да окопавање претходи било чему што радим – прича за „Политику” Муцуљ .

У Глогоњу, познатом повртарском селу, гаји се права лепеза сорти – „марлу”, „потомак”, „доминанте”, па „хипо”, „карусо”, „калабриа”, „адеко”… Најзаступљенија је сорта „браво”. Има нешто нижи принос, али бољи квалитет, кажу повртари. Купци га траже јер има мањи корен, тањи лист, главице нису толико збијене, а лепо се и укисели.

– Посебно нас последњих неколико сезона мучи што су се са променом климе и неравномерним падавинама појавиле нове врсте инсеката и болести. Видим у околним засадима да је купус напала нека бактерија и то баш где се свија у главицу. Ја сам прошле године у купусу имао неку сиву трулеж. Раније је било довољно да купус прскаш једном, а сада мораш и трипут. Купус сам пре третирао два пута против црва, док не почне да савија листове, после није препоручљиво, јер све остане у главицама. Такође, препарати које смо користили, полако се повлаче са тржишта, а нема довољно информација о томе како су се нови показали у заштити – напомиње Маринел.

Рано је, додаје, да се прича о цени купуса, као што је у Глогоњу осетљиво и питање воде која се користи за заливање повртњака, па и кишељење купуса, који се нуди као финални производ. Страсти су се мало смириле откако месном мрежом тече панчевачка вода, те се све мање прича о квалитету вагона сочних главица, које као готова зимница, сваке јесени путују највише у Панчево, Смедерево, Пожаревац и Београд, док их неколико великих произвођача пласира и на инострано тржиште.