Специјалисти за специјализације

Ниш – Последњих година, на евиденцији филијала Националне службе за запошљавање далеко је мањи број лекара и стоматолога. На то је значајно утицала све развијенија приватна медицинска пракса, отварање приватних ординација и амбуланти, поликлиника и клиника разних специјалности. Други фактор је без сумње улагање у здравство, нарочито у неразвијеним срединама наше земље. Није никаква тајна да је, на пример, само са евиденције бироа рада у Нишу, а слично је и у другим градовима на југу и југоистоку Србије, на десетине младих медицинских стручњака после месеци или година чекања на посао, ипак одлучило да оде у општине са статусом неразвијених локалних самоуправа. Јер, и то се зна, у сиромашнијим срединама уз запослење су нуђене и могућности за специјализацију, односно пружана је шанса за напредовање у струци и усавршавање.

Нажалост, има и примера када се таква преимућства на известан начин злоупотребљавају. Недавно је обелодањен „случај” из градића са крајњег истока наше земље. Реч је о брачном пару младих лекара којима је држава омогућила усавршавање, после неколико година рада у здравственом центру овог места. Међутим, на опште изненађење колега и руководстава установе у којој су радили, пред сам завршетак специјализације обоје су дали отказ и и на сопствени захтев прекинули стални радни однос, јер су одлучили да се по окончању специјализације врате у Ниш.

Овај случај је покренуо бројна питања. Најпре, да ли има лекара који „с предумишљајем” одлазе из великих градова у неразвијена подручја, зарад могућности бржег усавршавања и добијања жељене специјализације? А то свакако отвара и питања етике људи који су се определили за најхуманији позив.

У сваком случају, непорециво је да су „ућарили” сви они они који су „преко Мале Крсне” отишли у неразвијена подручја, а потом дали отказе и спаковали кофере након специјализација о трошку државе. За разлику од својих колега који су уписали волонтерске специјализације о свом трошку, а и даље су на евиденцији Националне службе за запошљавање. А сва је прилика да ће на бироу рада и дуже остати. Они који имају завршену специјализацију и радно искуство, увек ће бити у предности над колегама без дана радног стажа.

Описани случај из градића на истоку Србије, који спада у ред неразвијених комуна, свакако није усамљен, нити је први или последњи те врсте. Лекари користе погодност коју им је систем омогућио, да до специјализације дођу захваљујући ангажману у неразвијеним подручјима. Са те „одскочне даске” се враћају у градске центре. У срединама које су им омогућиле стицање знања и напредовање у каријери, грађани остају без квалитетне здравствене заштите. А то је већ проблем који би требало да подстакне надлежне да још једном промисле да ли су садашња решења целисходна, логична и етички оправдана.