Две „земље кошарке” за једно место у полуфиналу

Данас у Манили, у четвртфиналу 19. светског првенства у кошарци, две „земље кошарке” бориће се за пласман на Олимпијске игре у Паризу 2024: године – Србија – Литванија (10,45 часова). Највеће име у историји литванске кошарке, Арвидас Сабонис, истиче да је кошарка у тој земљи „као религија”, а ми у Србији врло добро колико тај спорт нама значи.

Огроман је улог у овој утакмици. Победа не само да води у полуфинале, већ би могла и да обезбеди олимпијску визу. Победник ће осигурати себи место у Паризу, под условом да се у полуфинале пласирају и селекције САД и Канаде. Важно је наћи се међу две најбоље европске репрезентације на шампионату. Према „најтежој рачуници”, једино би финале отварало пут ка највећој смотри спорта. То би значило да су се у борби за златну медаљу нашле две европске екипе.

– Читаво Светско првенство је елиминација – каже селектор Србије Светислав Пешић. – Ни против Доминканске Републике нисмо имали право на грешку. Такав је систем такмичења. Свака утакмица је важна. Нема неважних утакмица. Борили смо се да победимо, овде нема одрађивања. Овде се припрема утакмица, момци тренирају, стручни штаб излази пред играче, преноси слабости противника, дефинише тактику. То је процес који траје и припрема се свака утакмица.

Србија је у четвртфиналу добила можда и најтежег противника у овом тренутку, имајући у виду колико Литванија има и добрих шутера и физички снажних играча који у сталном, агресивном контакту, тупе снагу својих противника. Данас ће се та борба можда најбоље видети у рекету, кад најбољи центар у Европи, Никола Милутинов, крене на искусног НБА играча Јонаса Валанчјунаса.

Литванци ће бити утолико опаснији јер су после победе против америчке репрезентације (110:104) добили огромну дозу самопоуздања (без пораза на шампионату). За разлику од њих, који су прекјуче имали меч који је само одлучивао о позицији с које одлазе међу осам најбољих, српски тим је морао да победи Доминикану да би наставио ка медаљи. Селектор Пешић је задовољан и победом (112:79) и „начином на који је екипа реаговала после болног пораза од Италије”…

– Момци су играли изванредно. Показали су тимску игру, хемију, ако видимо да је било 30 асистенција, онда то треба да се каже… То није одрађивање, то је кошарка коју ми желимо да играмо. Сада, против Литаваније то неће бити довољно, јер ће морати да се игра и у одбрани и у нападу, да се нађе неки баланс.

Против Литваније нам никад није било лако, почев од незаборавног финала Европског првенства у Атини 1995, када је наша репрезентација освојила златну медаљу (96:90). Данашњи ривали су се само једном срели на светским шампионатима, у борби за бронзану медаљу у Истанбулу, 2010, када је Литванија победила (99:88), искористивши психолошки пад Србије после велике неправде која јој је учињена у полуфиналу против Турске. На Олимпијским играма скор је 1:1, а на европским првенствима 5:3 за наш национални тим (рачунајући и СР Југославију).

– Играмо против физички врло јаког противника, који своју игру пре свега базира на чврстој, физички јакој одбрани – истиче Пешић. – Играју веома агресивно, и на спољне играче, и на унутрашње… Против екипа каква је рецимо Доминиканска Република, довољно је са добром одбраном и просечним нападом да се добије утакмица. Али, против Литваније је потребно да буду изванредни и одбрана и напад, тако да морамо да одиграмо једну од наших најбољих утакмица које смо одиграли до сада да бисмо могли да победимо.

Литванци су у било ком саставу увек кандидати за медаљу. То су показали и сада, када играју без Домантаса Сабониса, Улановаса, Григониса, Лекавичијуса и Гједраитиса (нови играч Црвене звезде). И Пешић не може да рачуна на барем пола тима врхунских играча (Јокић, Мицић, Бјелица, Калинић, Лучић, Недовић...), али то није ништа ново. Највеће светске кладионице данашњим ривалима дају подједнаке изгледе за победу. Нама делује да ће веће шансе имати онај ко буде боље играо одбрану. Уколико се Литванцима остави и најмањи простор за шут и контру – као што су то наивно урадили Американци – ту онда нема спаса.

Колико је Литванија опасан тим, захтеван за игру у одбрани, сведочи и то што њених десет најбољих стрелаца има просек поена од 5,6 до 13,6. Разлика између пет најбољих стрелаца је свега три поена: Валанчијунас први са 13,6; Бенџијус пети са 9,4! Против Американаца у стрелце се уписало свих 11 играча којима је селектор Казис Максвитис указао шансу.

– Рекао сам играчима у свлачионици да кратко славе и да сачувају енергију и емоције за следећу утакмицу, против Србије – рекао је Максвитис непосредно после победе против САД. – Знам да је то тешко за свакога, јер ово је једна од највећих победа у нашим каријерама. Међутим, немамо времена за славље јер нас чека Србија.

Физички тежак меч

– Спремни смо, знали смо да ћемо кад тад доћи у ситуацију да више немамо права на грешку. Очекује нас тешка утакмица, против тешког противника. Они су у добром ритму, после победе над САД. Пре свега, биће физички тешка утакмица, Литванци су увек неугодни, али ћемо ми дати све од себе. Они имају доста искусних играча. Евролига, НБА… Знамо које су њихове предности. Наравно, ми ћемо користити наше предности и надамо се доброј утакмици – изјавио је репрезентативац Србије Дејан Давидовац.