Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
БРИСЕЛ ТРАЖИ ОД СРБА ДА БЕЗУСЛОВНО ИЗАЂУ НА БИРАЛИШТА НА СЕВЕРУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Гласање уз дуге цеви удар на Српску листу

Гласање уз дуге цеви удар на Српску листу
Саша Димитријевић

Обруч притисака око Србије наставља да се стеже. Портпарол Европске уније Петер Стано изјавио је пре три дана да је важно да се што пре организују локални избори на северу Косова и Метохије на којима ће учествовати Срби без икаквих предуслова. „Када је реч о изборима, иако су делимични избори за градоначелнике у априлу 2023. године у четири општине на северу спроведени у складу с правним оквиром Косова, врло јасно смо рекли да због слабог одзива грађана нису понудили дугорочно политичко решење. Зато је важно да се што пре организују свеобухватни локални избори, на којима би косовски Срби учествовали без предуслова”, рекао је Стано, додајући да би ти избори морали да буду одржани у складу с договором о деескалацији тензија, пренели су медији.

Случајност или не, али Стано је ово поручио након што је председник Србије Александар Вучић упозорио да месеци пред нама неће бити лаки и да очекује много притисака и претњи и спровођења тих претњи у дело на КиМ. Због тога је тешко отети се утиску да је последњи у низу притисака управо порука коју је упутио портпарол ЕУ. Намеће се закључак да се очекује да Срби учествују на локалним изборима и да одустану од захтева да се формира Заједница српских општина и да се повуку специјалне јединице са севера покрајине. У чему би онда била разлика од претходних избора у априлу, када се такође гласало под будним оком до зуба наоружаних специјалаца? Подсетимо, на те нелегитимне изборе изашло је тек 13 Срба и око 1.500 Албанаца који су „изабрали” лажне градоначелнике.

Коментаришући изјаву портпарола ЕУ Петера Стана, Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност истиче за „Политику” да је очигледно да се у Бриселу, али и у Паризу и Берлину, односно на Западу, многима жури да решавају питање Косова и Метохије. Самим тим све је већи притисак на Србе да изађу у сусрет не Албанцима, него Западу. „Ми, кад говоримо о Албанцима, говоримо пре свега о некоме ко је експонент западне политике и потпуно је јасно да Запад преко њих спроводи своју политику. Они желе да се што пре реализује Шолц-Макронов план, и то у потпуности. Њих не интересују српске ограде за одређене тачке и они ће на све могуће начине наставити да врше притисак на Београд да се што пре њихови планови спроведу у дело”, каже Граовац.

Оцењује да је порука портпарола ЕУ потпуно у складу с таквим наративом зато што се своди на то да на Србију треба извршити што већи притисак, како би се што пре изашло у сусрет захтевима који долазе са Запада. А премијер привремених институција у Приштини Албин Курти недавно је рекао да власти у Београду чине све да спрече Србе на северу да се интегришу и, како је рекао, због тога му је потребна помоћ међународне заједнице, а посебно ЕУ. Курти је том приликом најавио да ће избори бити одржани на јесен.

А према мишљењу бившег председника Извршног већа Косова и Метохије Зорана Анђелковића, премијер у Приштини има план како да етнички очисти север Космета. Курти повуче десет потеза, истиче Анђелковић, а Европска унија инсистира на једном питању, осталих девет забораве, попут тога да се са севера повуку специјалне јединице и да се престане с хапшењима. „Ово је покушај да се ’игра на свршени чин’. Суштина је Заједница српских општина (ЗСО)”, каже Анђелковић и додаје да не би било проблема који су се десили последњих месеци да је Брисел инсистирао да се спроведе оно што је тамо договорено, укључујући и мапу пута у којој је прво питање ЗСО.

Да би избегао спровођење мапе пута, указује наш саговорник, Курти је почео да изазива инциденте. Он истиче да Брисел повлађује Куртију, који малтретира Србе. „Он уради десет ствари, а они се усмере на смиривање ситуације, тако што би Срби попустили и прихватили да изађу на изборе. Све оно претходно што је Курти урадио, тако испада небитно”, оцењује Анђелковић.

Граовац истиче да је потребно да се ситуација деескалира да би могло да дође до нових разговора у Бриселу. „Деескалација је подразумевала повлачење специјалних јединица са севера. До тога није дошло. Повучено је само 25 одсто или 25 одсто плус 25 одсто, а нико не зна колико је тачно тих полицајаца било на северу КиМ. Срби нису тражили да се повуче део, него да се повуку све те специјалне снаге, што је у једном тренутку био и захтев Европске уније и европских преговарача. Заједница српских општина такође није испоштована. Ниједан од предуслова није створен да би се уопште наставили разговори, а камоли да би се изашло на изборе. То никога на Западу не интересује, јер они очигледно желе да се њихова агенда што пре спроведе у дело”, указује Граовац и додаје да је ово нови вид притисака на Београд да попусти захтевима Запада.

Оцењује да би Запад и Приштина желели да се избори у четири општине на северу КиМ одрже у присуству специјалаца наоружаних дугим цевима. Оне су им потребне, наводи Граовац, да би што више умањили резултат Српске листе, коју сматрају експонентом Београда на северу КиМ, и повећали резултат оних снага које су стале на страну Приштине. „Рашић, Трајковићева и остали би се појавили на тим изборима, а дуге цеви имају задатак да застраше Србе и обезбеде што бољи резултат за те Куртијеве фаворите на овим изборима”, истиче Граовац. Анђелковић наводи да је свеукупна ситуација нерегуларна. „Није то само питање дугих цеви. То је питање упада у просторе, забране изградње објеката које су Срби кренули да граде, забране уласка српске робе на север, али и уопште у јужну српску покрајину. То су на десетине питања и на десетине провокација, које је Курти у међувремену направио, а сада Срби треба опет да попусте”, наводи Анђелковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.