Грешка или атак на српско воћарство

Готово оркестрано са забраном увоза шљива у Хрватску, и Црна Гора саопштила је, пре неколико дана, да је такође спречила увоз готово десет тона бресака и нектарина из Србије код којих је пронађен хлорпирифос – пестицид потенцијално опасан по здравље људи.

Само неколико сати након ове, у том тренутку алармантне изјаве црногорског директора Управе за безбедност хране, уследило је ново саопштење где се наводило да је ипак посреди – грешка. Те да је реч о збирној количини воћа из Србије из две пошиљке које су заустављене у претходном периоду због сасвим других пропуста – остатака пестицида, иначе дозвољених у обе државе, али у количини већој од прописане. Што је иначе редовна процедура током контрола хране и дешава се на свим граничним прелазима, па често и у Србији, која такође из истих разлога враћа у земље извозника спорне пошиљке, али без помпезног ударања на сва звона.

Како је неспретно објашњено, до ширења дезинформације дошло је због неспоразума у телефонској комуникацији Управе за безбедност хране Црне Горе и надлежног инспектора. Оно што је проблем јесте упечатљиво извињење упућено црногорским потрошачима због грешке у информисању јавности. Међутим, нисмо приметили да се и једним словом Црна Гора извињава Србији и нашим воћарима због очигледног компромитовања.

– Још једном се извињавамо јавности Црне Горе и одговорно тврдимо да поменутог пестицида нема у храни на црногорском тржишту – закључено је у изјави коју су пренели медији уз додатак да је је Србија, статистички гледано, држава у региону из које имају најмање враћених, односно неусаглашених пошиљки.

Ако се вратимо у прошлост, није први пут да српски произвођачи воћа испаштају због оваквих пропуста у информисању – случајних или намерних, истичу водећи стручњаци у домаћем воћарству.

Др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку наводи пример од пре више година када је сектор малинарства имао проблема с отежаним извозом у Европску унију јер је у пошиљкама српске малина наводно био откривен норовирс. Касније је утврђено да то није било тачно, и да је због реекспорта заражене малине из БиХ „сва брука пала на Србију”. Уследила је контрола сваког десетог камиона који је превозио малину, па затим сваког другог, што је усложњавало и поскупљивало процедуру и нама правило проблеме.

– Ми смо успоставили све стандарде, имамо акредитоване лабораторије и такве ситуације су, за разлику од других земаља, сведене на минимум. Може да се деси, али у односу на друге, ми смо далеко сигурнији произвођачи – каже Лепосавић.

Ово што се сада догодило са Црном Гором јесте изузетно неозбиљно, додаје, а у последњим дешавањима засигурно види и уплив политике.

– Сада ћемо сви да ударимо по српском воћарству и пољопривреди и да им покажемо сву своју снагу и величину. Сигурно је да има и политике – истиче он. А поготово када је реч о Хрватској, напомиње. Чињеница јесте да је било присуства хлорпирифоса у воћу. Али лично је, објашњава, и сам имао проблем са том земљом када су Институту за воћарство у Чачку тражили некакве параметре за патогене који се не могу наћи у биљној производњи.

– Било је јасно да је све рађено у циљу да се спречи извоз садног материјала из Србије – напомиње наш саговорник.

И професор воћарства Зоран Кесеровић овакво иступање црногорских званичника сматра неозбиљним и истиче да тако нешто не би смело да се догађа.

Пре свега га чуди и не види разлог због чега би произвођачи користили хлорпирифос код шљиве, која се мање прска.

– Воће је наша перјаница у извозу последњих година, тако да све ово може да има негативне последице. Давање оваквих нетачних информација је изузетно некоректно и опасно. То јако много кошта другу земљу. У Србији се изузетно води рачуна о употреби пестицида, посебно код великих извозника – рекао је Кесеровић.

Србији није забрањен извоз воћа у ЕУ

Поводом објава на друштвеним мрежама у којима се наводи како је Србији након враћених пошиљки воћа са граница ЕУ забрањен извоз свог воћа, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде поручило је јавности да су у питању неистине и дезинформације и моли све да не подижу панику и не обмањују грађане.

Наиме, само у августу ове године Србија је извезла ка земљама ЕУ 692 пошиљке, односно близу 8.000 тона воћа и поврћа, од чега су три пошиљке враћене.

Истовремено и Србија, као и сви, ради узорковање на граничним прелазима, и само у току ове године од 9.000 пошиљака, које су дошле на границу Србије, вратили смо због неусаглашености 37 пошиљака.

Све земље покушавају да заштите своје тржиште и да својим грађанима обезбеде да користе производе који су безбедни, а када говоримо о нотификацијама, оне нису најава забране или аутоматске забране извоза и увоза, већ значе подизање нивоа контроле, односно, упозорење за земљу која добије нотификацију да подигне свој систем контроле, наводе у Министарству пољопривреде.