Римски амфитеатар и Ајфелова кула у Макау

Необичан је осећај када се усред Кине нађете испред римског Колосеума или у подножју Ајфеловог торња. Али ово су тек две од многих архитектонских имитација у Макау, специјалној административној регији, какав статус бивша португалска колонија има од када је у децембру 1999. године враћена Кини. Макао је град-држава, специфичне културе, менталитета, али и центар науке нове Кине (овде се налази један од највећих универзитета и студентских кампуса).

Макао је 400 година био португалска колонија и трагови те културе су видљиви у старом делу града, али је у ново доба „мека” за коцкаре из целе континенталне Кине морала да пронађе оригиналан начин да привуче бројне туристе. Истина, начин није био баш оригиналан: Макао је за њих коцкарски град који бљешти скупим коцкарницама, брендираним продавницама и репликама познатих светских здања. За почетак, ту је реплика Ајфелове куле, торањ висок 160 метара (око половине величине оригиналног у Паризу). Доминира међу високим здањима хотела, посебно је атрактиван ноћу када је осветљен, а туристи могу са 7. и 37. спрата бацити поглед на чудесни град.

Макао има и „своју” Венецију, највећи казино на Котаи стрипу с имитацијама венецијанских здања, каналима с гондолама, чак и с гондолијерима! Ту су и мостићи, затим и реплика чувене коцкарнице из Лас Вегаса, здања МГМ Гранд.

Али, највећи утисак је можда реплика римског Колосеума, на коју набасате чим вас аутобус довезе до центра. А, само мало даље од раскоши казина, у споредним улицама су скучене стамбене зграда с хиљаде клима-уређаја на фасади, малене, типичне продавнице и радњице у којима се продаје кувана храна, одећа се суши с једне стране уличице на другу, а старији седе испред својих кућа и играју маџонг, друштвену игру која је опстала упркос ери компјутера.

Имитације нису специјалитет само Макаа. Широм Кине изграђене су копије романтичних енглеских градића, алпских места, чак и торња у Пизи. Кинезима се, нема сумње, допада европска архитектура и испред реплика познатих светских здања сликају се приликом венчања или туристичких посета. Постоји чак и имитација Беле куће у провинцији Џјангсу.

Да је ствар отишла предалеко било је јасно када су пре три, четири године највиши државни званичници ипак донели одлуку да је потребно промовисати локалну архитектуру и да су у новоградњи забрањени плагијати и копирање, а то је пренео часопис „Глобал тајмс”.

Истине ради, Кина није једина земља у којој постоје копије познатих европских здања. Много пре ње, Ајфелов торањ и канали Венеције никле су у америчком Лас Вегасу, а у Тајланду су изграђене копије села, инспирисане алпским и британским градићима.