Реформа предшколства у Србији регионални пример добре праксе

Реформу предшколског образовања и васпитања у Србији Уницеф сматра за регионални пример добре праксе и то на основу вредновања рада и промена у пракси у последњих десет година. Прелиминарни резултати ове евалуације „уверљиво говоре да ће нове политике и иновативне идеје које су уведене имати и краткорочно и дугорочно позитиван ефекат на дечје одрастање и живот”. Тим речима, Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији, говорила је јуче о резултатима подршке увођењу и даљим правцима развоја Основа програма предшколског васпитања и образовања „Године узлета”, што је била и окосница целодневног стручног скупа одржаног у Београду.

− Истичем један од показатеља до којих смо дошли евалуацијом предшколског образовања: 85 одсто родитеља се делимично или у потпуности слаже да је предшколски програм имао позитиван утицај на живот њихове породице, да је унапредио њихову повезаност са децом. То јасно указује на важност бриге као компоненте образовања, што представља концепт који је био у центру пажње када су се догодиле трагичне пуцњаве и постаће све важнији у наредним годинама − указала је Костадинова.

Према подацима студије о квалитету рада предшколских установа у претходној деценији, родитељи се осећају добродошлим и сматрају да је вртић добро место за малишане у коме се подстиче и негује другарство и у коме се граде добри односи како међу децом истог и различитог узраста, тако и између малишана и одраслих.

По оцени директорке Уницефа у Србији, „невероватан напредак остварен је у предшколском образовању” у нашој држави, а промене су, „утемељене на новом приступу који се не своди на пуњење дечјих глава новим информацијама него на препознавању компетенција сваког детета, прихватању учења које се природно укључује у дечју свакодневну рутину кроз истраживање и испитивање у предшколским установама и ван њих”.

Да би се осигурало достизање циља, ка коме се иде, а то је да сва деца имају приступ квалитетном, инклузивном предшколском васпитању и образовању, потребни су: упоран системски рад, дугорочно улагање, међусекторска координација и мотивисани професионалци за рад са децом, један је од истакнутих закључака са овог скупа.

− Поуке немају само академску сврху, оне су позив на системску акцију. Одржива реформа захтева снажне институције, мотивисане запослене, стратешку координацију и снажну сарадњу. Путовање, можда, јесте дуго али је наша посвећеност непоколебљива − нагласила је Костадинова.

Подршка предшколским установама у реформском процесу пружена је четворогодишњим пројектом Министарства просвете „Инклузивно предшколско васпитање и образовање”, који финансира Светска банка. Анамарија Вичек, државни секретар у Министарству просвете, рекла је да је то највећи пројекат просветног врха посвећен унапређивању доступности, квалитета и праведности овдашњег предшколства: повећањем капацитета, подршком деци и породицама из осетљивих група и професионалним усавршавањем запослених.

− Више од 3.800 деце је до сада укључено први пут у предшколски систем. До сада је адаптирана и опремљена 51 нова просторија, радна соба за реализацију васпитног рада у вртићима. Процењено је да ће директну добит до краја пројекта имати више од 4.400 деце и њихових породица. Око 5.700 деце и родитеља учествовало је у различитим пројектним активностима, радионицама, излетима, посетама предшколским установама… Верујем да делимо утисак да се пред нама отворио инспиративан свет игре, учења, учешћа и односа у коме препознајемо, уважавамо и подржавамо вредност детињства. Учешћем деце у квалитетним програмима предшколског васпитања и образовања пружа се подршка њиховој добробити и целовитом развоју. Наши досадашњи и будући напори усмерени су ка градњи система предшколског образовања и васпитања које ће бити доступно свој деци и отворено према породици, другим нивоима у систему образовања, локалној и широј друштвеној заједници − указала је Вичекова.

Један од партнера просветног врха на овом пројекту који финансира Светска банка, јесте Уницеф у Србији, који је у сарадњи са Институтом за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду развио и реализовао програм подршке за примену новог приступа усмереног на учење кроз игру и квалитетне односе међу децом и одраслима.

Сумирајући резултате Милан Пашић, помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање, казао је: „Увек мислимо да нешто није добро. Наравно, увек може боље и треба да буде, али када је нешто добро, хајде да кажемо да је тако. Мени садашњи рад предшколских установа делује као из доба Бранка Коцкице.”

Природни материјали који се користе у васпитно-образовним активностима у вртићу по новом програму, подсетио је − нису новина, традиционално се употребљавају у нашим вртићима. Замолио је васпитаче да не прихватају све што доносе родитељи као материјал за креативни рад и учење кроз игру у вртићима, већ да процене шта је то што може да се користи и ако имају вишак материјала, да не праве складишта и магацине, него да поделе с колегама из других обданишта.