Железничари поново траже исплате зарада

Због зарада које им од овог маја нису исплаћене, радници предузећа „Железнички интегрални транспорт” (ЖИТ) организовали су јуче испред Владе Србије поновни протест упозорења. Осим заосталих плата, железничари траже и покретање рада на постојећем терминалу у Макишу, који је вештачки прекинут деловањем бившег руководства, како кажу, као и преузимање новог терминала који је додељен њиховом предузећу након што су били принуђени да се преселе са простора некадашње Главне железничке станице у Београду због изградње „Београда на води”.

Како подсећа Зоран Башановић, главни повереник Асоцијације слободних и независних синдиката Србије у „Железничком интегралном транспорту”, држава као стопроцентни власник овог предузећа, које ипак није на буџету, већ послује према тржишним условима, обећала је запосленима да ће им протестне услове испунити још првог септембра ове године.

– Од тога очито нема ништа, па смо зато опет овде испред зграде владе. Јер, у ЖИТ-у, које је ћерка фирма „Железница Србије ад”, зараде запосленима нису исплаћене за мај, јун и јул, док се још не зна шта ће бити са зарадама за август. То ствара проблеме са лечењем и пензијама пошто нису уплаћивани ни доприноси – казао је Башановић, додајући да је са новим руководством предузећа још 7. августа договорено да се недостајуће зараде исплате, али да тај услов ипак није испуњен.

Један од захтева нове серије протеста јесте и убрзавање отварања новог контејнерског терминала.

– У тај терминал је држава уложила 6,5 милиона евра. Већ је изграђено око 90 одсто терминала, али он и даље није у функцији, што није јасно – наводи он и додаје да откако предузеће не ради сваког месеца ствара се губитак од око 300.000 евра.

Радници ЖИТ-а подсећају да је овај терминал једини терминал у државном власништву и његовим затварањем овакав вид интермодалног саобраћаја био би препуштен приватном сектору.

– То би утицало и на приходе државе у овој области привреде – објашњава Башановић и додаје да би стављањем терминала у функцију био повећан обим рада железничке станице Макиш, која има највећи капацитет за обраду возова у вези са контејнерским терминалом.