Дефицит у државној каси могао је да буде мањи

Иако предложени ребаланс предвиђа умерено смањење буџетског дефицита са 3,3 на 2,8 одсто БДП-а, његова главна одлика су нове и снажне расходне мере, оценио је Фискални савет (ФС). Упркос неповољном макроекономском окружењу, фискални трендови у 2023. били су релативно добри и знатно повољнији од очекивања. Блага зима, глобални пад цене енергената и повећана производња ЕПС-а довели су до тога да се буџетски трошкови за финансирање урушеног домаћег енергетског сектора готово преполове у односу на план. Глобални пад цене енергената искоришћен је и за то да влада у марту 2023. укине ранију одлуку о привременом умањењу акциза на нафтне деривате – што је утицало на повећање ових јавних прихода знатно изнад плана. У 2023. наплаћен је неочекивано велики порез на добит, будући да су поједини сегменти привреде имали у 2022. рекордан профит. „Нафтна индустрија Србије (НИС)” је на пример у 2022. остварила добит која је преко шест пута већа од просека из претходне три године.

„Није искоришћена добра прилика да се фискални дефицит смањи на испод 1,5 одсто БДП-а, чиме би се знатно смањило задуживање земље и јавне финансије увеле у мирније воде. Промене на јавним приходима и јавним расходима резултирале би, да нема ребаланса, снажним и пожељним умањењем фискалног дефицита с планираних 3,3 на испод 1,5 одсто БДП-а, то јест смањило би задуживање земље за око 1,3 милијарде евра у односу на првобитни буџетски план.

Међутим, влада је уместо тога ребалансом увела нове и снажне расходне мере, чиме су фискални дефицит и задуживање државе готово враћени на првобитни планирани ниво. Главне од тих мера су повећање субвенција за пољопривреду, ванредно повећање пензија, повећање зарада за запослене у образовању и делу здравства и једнократна исплата 10.000 динара за свако дете до 16 година старости”, навео је ФС.

Планирани дефицит се, објективно гледано, ипак не може оценити као алармантан. Наиме, тачно је да он непосредно води повећању јавног дуга у 2023. од скоро две милијарде евра, што јесте лоше, али ће БДП у еврима, због високе инфлације и стабилног девизног курса имати у 2023. још бржи раст. Због тога се учешће јавног дуга у односу на БДП неће повећати чак и с овако великим буџетским дефицитом. Добра страна планираног ребаланса је то што је кредибилно планиран, односно не постоји приметан ризик да ће јавни приходи подбацити, а јавни расходи пребацити план.

Проблеми у пољопривреди нису на време препознати, а решења која се сада нуде су скупа и упитне ефикасности. Тако су повећана директна давања по хектару с 9.000 на 18.000 динара, премије за млеко с 15 на 19 динара по литру и подстицаји за квалитетне приплодне млечне краве са 30.000 на 40.000 динара по грлу – што је повећало буџетске субвенције за пољопривреду у 2023. (али и наредним годинама) за око 250 милиона евра. Уз то, договорене су и мере које ће ступити на снагу од јануара 2024, што ће додатно утицати на раст будућих буџетских расхода (нпр. подизање лимита за добијање субвенција по хектару са 20 на 100 хектара). Најскупље и најпроблематичније нове мере односе се управо на повећање давања (и ублажавање критеријума) за субвенције по хектару.