Бенјамина с Равне Горе

Филм „Хероји Халијарда” Радоша Бајића највећи је успех овогодишњег „Сарајево филм фестивала”.

Годинама, ако не и деценијама, ниједно остварење на овим просторима није привукло толику пажњу медија, политичара и коментатора опште праксе, а чињеница да је приказан само трејлер још незавршеног филма понајвише говори о „генијалној” креативности креатора кампање.

Иако подсећа на наслов из рубрике „Веровали или не”, креатор ове савршене идеје није нико други него Бенјамина Карић, градоначелница некада мултиетничког Сарајева. Да је, којим случајем, пре неколико година Анџелина Џоли знала за њен таленат, промашај од филма „У земљи крви и меда” у најгорем случају би имао много већу медијску пажњу, на невиђено, попут Халијарда.

Али, што би наш народ рекао, таленат је благо, а благо се чува за тренутак кад ће постати најпотребније.

Да Бенјамина није затражила оставке одговорних у СФФ, због, како је тврдила, „ширења четничке пропаганде”, уз речи да је „Дража Михаиловић пресуђени ратни злочинац, а да су покушаји рехабилитације четничког покрета у Сарајеву недопустиви”, „Хероје Халијарда” нико не би спомињао.

Овако, као мастермајнд, направила је ланчану реакцију.

Иако бисмо, барем на основу изјава Бенјамине Карић, могли лако да помислимо да презире Србе и све што има предзнак српско (загрљаји с Драшком Станивуковићем заиста су олакшавајућа околност) треба бити реалан и сагледати ствари из неког другог угла:

Од 1945. године до данас, нико није толико, барем медијски, учинио да се подвиг припадника четничког покрета тако далеко чује. Свакодневно историчари и публицисти објављују текстове, напомињући да је Дража Михаиловић, због ове операције, а и доприноса у борби против нациста, одликован од генерала Де Гола, Сједињених Америчких Држава...

Наизглед, можда би овај њен „испад” могао да делује као грешка, данак неискуству, али када то посматрамо из угла породице Карић, ствари су потпуно другачије.

Наиме, за познаваоце прилика у селу Хајвази у Источној Босни, Карићи су у Другом светском рату били угледна четничка породица. Едхем Карић, четник у одреду Бране Бошковића, деда је Бенјамининог мужа, а још његова четири блиска члана породице, били су припадници покрета Драже Михаиловића. Едхемов блиски рођак Ато Карић, због припадности покрету, преживео је и атентат 1970. године, у знак одмазде, јер је једног муслимана који је спроводио Србе у Јасеновац, предао четницима. И данас, након много деценија од рата, Карићи и Бошковићи се „рођакају”.

Злобници би рекли да је Бенјаминин испад случајно изазвао медије, док би медијски познаваоци можда посумњали да је градоначелница гледала виши интерес, односно опште добро, и свесно се жртвовала зарад откривања истине о храбрим борцима који су спасавали америчке пилоте. Могуће је, додуше, да иако постоји бес, оправдан је, а настао је јер се у „Херојима Халијарда” нигде не помињу имена четника Едхема и Ате. Делује као да су само Срби били припадници четничког покрета, а такву ревизију историје, против које је и Бенјамина говорила, не смемо да допустимо. Велики број муслимана, попут њених Карића из Хајвази, ширили су пламен четништва у Другом светском рату.

Уосталом, њено залагање за подизање споменика краљу Твртку Котроманићу, крунисаном у Милешеви, на гробу Светог Саве, говори да Бенјамина, без обзира на запаљиве изјаве против Срба, у пракси поштује, цени, велича српску историју и културу.

Злобнике ово можда подсећа на ону чувену изјаву увређеног мушкарца, који на питање психотерапеута шта је проблем у вашој вези, одговара „Мрзим је зато што је волим.”

Професор Павле Говедарица,
Бањалука