Вархељи припрема „смеле предлоге” за проширење Европске уније

Специјално за „Политику”
Будимпешта – Упркос чињеници да Европска комисија до сада у свом саставу није имала ватренијег заговорника проширења ЕУ од актуелног комесара Оливера Вархељија, чини се да у Бриселу са све мање ентузијазма гледају на овај процес, па је он последњих година практично замрзнут. Сам Вархељи је, у свом најновијем обраћању новинарима, споменуо 2030. годину као могући крајњи рок за пријем нових чланица, али под условом да земље кандидати и сама Европска унија „удвоструче своје напоре”.

Мађарски комесар ЕУ каже да је проширење питање воље и агилности ЕУ, а земље западног Балкана и тзв. источног партнерства – Украјина, Молдавија и Грузија, морају да испуне услове које имају, али и обавезе, истакао је он.

У октобру, када се очекује да Европска комисија представи свој годишњи извештај о напретку земаља које чекају на приступање, његов бриселски тим ће, како је рекао, изаћи са „суштинским предлозима” у вези са проширењем. Према његовим речима, комисија је спремна да понуди смеле предлоге и нове идеје.

„Предлози укључују, посебно, такозвани план раста који је у мају помињала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, а којим ЕУ жели да повећа улагања на западном Балкану, и да истовремено ублажи економске последице рата у Украјини. План би укључивао реформе када је реч о владавини права, демократији, економији и интеграцији, побољшању инвестиционе климе и пружању неопходне финансијске подршке за попуњавање јаза између степена развијености. Мере би такође укључивале повећање претприступних фондова ЕУ и обезбедиле рани приступ низу политика ЕУ”, каже Вархељи.

По њему, биће много лакше интегрисати земље кандидате ако оне буду развијеније него што су сада и него што су биле оне садашње чланице док су чекале на пријем, у претходним фазама проширења.

Министар спољних послова Петер Сијарто овим поводом каже да Европска унија данас није у добром стању и да је последњих година ослабила у областима безбедности, економије и енергетске безбедности. Међутим, он сматра да би се проширењем у свим овим областима могла постићи побољшања, „јер би ЕУ била већа и јача са западним Балканом”. Сијарто наглашава да је Европској унији западни Балкан тренутно потребнији него обрнуто и да се зато напредак у процесу придруживања не може одлагати.

Током разговора на састанку са мађарским амбасадорима Сијарто се осврнуо на процес проширења, пре свега имајући у виду жељу Украјине (која је, као и Молдавија, добила статус кандидата) да у догледно време постане чланица ЕУ. У том контексту споменуо је „обесправљеност мађарске мањине у Закарпатју” (бивши део Мађарске, сада у Украјини) и строга ограничења у образовању на матерњем језику од ове школске године, истакавши да од сада мањинске школе морају да раде као украјинске.

„Увек смо то предвиђали, увек смо свуда говорили о томе, а наши савезници, наши пријатељи, државе чланице ЕУ су одбијале да то примете”, рекао је он.

Нагласио је да приступање ЕУ захтева поштовање заједничких вредности и законодавства, чији је важан део заштита националних мањина: „Све док Украјина не врати права мађарске заједнице, не можемо подржати отварање њених приступних преговора са Европском унијом. Биће великих притисака, али чињеница је да морамо да издржимо”.

Министар је истакао да се Европа суочава са најозбиљнијим економским и безбедносним изазовима икада, а примарна дужност владе је да гарантује безбедност и развој Мађарске.

„Да бисмо то урадили, у наредном периоду морамо предузети кораке који ће сасвим сигурно бити у супротности са очекивањима међународног либералног мејнстрима. Стога ће у наредном периоду наше колеге морати да се припреме за обављање свог посла под великим међународним притиском. Имамо среће што смо навикли на ово”, истакао је.

Притисак на Мађарску ће, како очекује, посебно бити јак по два питања. Једно од њих је рат у Украјини, који, „иако га влада осуђује и подржава територијални интегритет земље и принцип суверенитета, није рат Мађарске”.

„Ми у томе немамо никакву одговорност, тако да нико не може да захтева да платимо цену. Дакле, ми и даље не желимо да учествујемо у овом рату”, нагласио је Сијарто.

Подсетио је да је у протеклих осам до девет година Мађарска постала „место сусрета западних и источних инвестиција, гаранција економског раста у новој светској економској ери”.

„И овде ћемо бити под великим притиском, а то је зато што нисмо једини који желимо ове инвестиције. Пошто и неке велике западноевропске земље желе те инвестиције, свашта ће говорити о нама. Рећи ће нам да морамо да прекинемо економску сарадњу са Кином, наравно да би они заузели наше место и привукли инвестиције које обезбеђују посао за хиљаде и десетине хиљада људи”, закључио је Сијарто.