Црна Гора у очекивању новог амбасадора Србије

Од нашег дописника
Подгорица – Црногорски медији објавили су вест да је новоименовани амбасадор Србије у Подгорици Небојша Родић „човек од посебног поверења председника Републике Србије Александра Вучића”. Ранији амбасадор Србије у Црној Гори био је Владимир Божовић, који је проглашен непожељном особом због наводног „кршења дипломатских правила”, а пре њега је то био Зоран Бингулац.

Парламентарне партије за сада се не изјашњавају да ли им именовање некадашњег директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) и министра одбране Србије годи, или се противе таквој пракси, која, међутим, није преседан. То што је званични Београд именовао бившег шефа тајне службе за амбасадора, није посебно узбуркало политичку јавност, јер је и Црна Гора за амбасадоре слала „прве безбедњаке” – бивши министар одбране и директор Агенције за националну безбедност (АНБ) Боро Вучинић био је амбасадор у Загребу.

Некадашњи црногорски дипломата и доскорашњи шеф Одбора за међународне односе Скупштине Миодраг Лекић није се изјашњавао конкретно о Родићу иза кога је већ и искуство амбасадора Србије у Азербејџану и Аустрији.

„Колико год да сам у својој каријери био далеко, чак имао и одређену и не случајну аверзију према кадровским профилима, па и у дипломатији, који долазе из обавештајних служби, то не значи да они не могу бити солидне дипломате. Посебно ако имају и друге особине – култура, познавање дипломатске праксе, од садржине до форме”, саопштио је Лекић.

Додаје да историја дипломатије сведочи да је било „еклатантних примера везе дипломатије и тајних служби”.

„Буш старији је био директор ЦИА, а затим амбасадор у Кини. Касније и шеф државе. Слично код друге суперсиле из периода хладног рата – Јуриј Андропов био је, између осталог, шеф КГБ-а и амбасадор СССР-а у Мађарској... Вељко Мићуновић, један од најуспешнијих југословенских дипломата, ушао је у дипломатију директно из полиције као високи функционер обавештајних служби. Али то су била друга времена, која ипак у савременим условима не треба да буду пожељан образац”, истиче Лекић. „Дипломатија јесте делом делатност ’иза кулиса’, па тај спој о којем говоримо није непознат – показују историјска искуства.”

За подгоричке „Вијести” долазак Родића коментарисао је дипломата у пензији и бивши амбасадор Србије у Белорусији и Бугарској Срећко Ђукић:

„Очито да Вучић шаље човека од свог највећег поверења, имајући у виду његов бекграунд и дужности које је заузимао – од министра одбране до шефа БИА, шефа кабинета председника републике. Човека крајње упућеног у државне послове, до тога да је то њему трећи у континуитету амбасадорски мандат. После Азербејџана и Аустрије шаље га у Црну Гору.”

Додао је и да кад Родић буде црногорском председнику Јакову Милатовићу предавао акредитивна писма, у разговору у четири ока, може да пренесе оно што му је рекао Вучић, јер је то та линија која одувек постоји у комуникацији између шефова држава, преко амбасадора.