Очи у очи са Хашимом Тачијем

Крагујевац – Осим Хашког трибунала, ад хок суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије, који је основао Савет безбедности Уједињених нација, у Холандији, такође у Хагу, ради и суд за ратне злочине почињене на Косову и Метохији и северу Албаније. Реч је о Специјализованом већу за (такозвано) Косово, које је у формалном смислу део правосудног косовског система, мада га финансира Европска унија.

Студенти Правног факултета у Крагујевцу су први студенти права из Србије који су имали прилику да се упознају с радом Специјализованог већа за (такозвано) Косово пред којим се суди вођама терористичке ОВК (Ослободилачке војске Косова) Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Селиму Селимију. Процес је покренут на основу извештаја Дика Мартија, бившег известиоца Савета Европе који је истраживао злочине на Космету и у северној Албанији. У предмету се помиње и злогласна „Жута кућа”, у којој су и Србима и Албанцима вађени телесни органи, а потом шверцовани и продавани по Европи и свету.

Пут Хага, крајем августа, кренуло је четворо студената крагујевачког Правног факултета, Ивана Миленковић, Никола Раковић, Владимир Раичевић и Немања Јанковић. Ову малу, али добро селектирану екипу студената треће и четврте године предводили су искусни предавачи, доцент Вишња Ранђеловић и професор Никола Ивковић, стручњаци за кривично право и међународно кривично право, те теорију државе и права. У Хагу су боравили од 26. до 31. августа, а стручну екскурзију организовао је Правни факултет у Крагујевцу, уз помоћ града Крагујевца и Адвокатске коморе Крагујевац, који су обезбедили финансијска средства.

– Идеја о одласку у Хаг јавила се на настави, током семестра из међународног кривичног права. Причала сам студентима о свом искуству из Хага, где сам била као студент, пратећи рад Хашког трибунала који се бавио ратним злочинима у бившој Југославији. Како тај суд завршава посао, студенти су изразили жељу да се упознају с радом суда за Космет и северну Албанију, а факултет им је изашао у сусрет и организовао одлазак. Тако су студенти Правног факултета у Крагујевцу постали први студенти права из Србије који су добили прилику да прате процес против вођа ОВК – објашњава доценткиња Ранђеловић.

Специјално веће за (такозвано) Косово основано је одлукама привремених приштинских власти, односно изменама косовског устава и усвајањем закона 2015. године. Након тога је склопљен и уговор према коме је ингеренцију над Специјализованим већем преузела Европска унија, која бира тужиоце и судије међу којима нема ни Срба ни Албанаца. За седиште Већа одабран је Хаг, а прва суђења су почела 2020. Процес против вођа терористичке ОВК тренутно се налази у фази главног претреса, што значи да тужилаштво изводи доказе и саслушава сведоке.

– Било је то велико и корисно искуство за све нас, да видимо како све то функционише. На студијама смо стекли завидно теоријско знање, захваљујући нашим професорима, али ово је била прилика да пратимо како се једно велико суђење одвија у пракси. У судници су били Хашим Тачи, Кадри Весељи и Селим Селими, једино је био одсутан Јакуп Краснићи, који је због болести процес пратио преко видео-везе – каже тек свршени студент Јанковић.

Специјализовано веће за (такозвано) Косово, које припада косовском правосудном систему, али га финансира и контролише Европска унија, бави се ратним злочинима и злочинима против човечности почињеним у јужној српској покрајини и на северу Албаније, где су се налазили објекти за мучење затвореника, углавном киднапованих Срба. Рад је омеђен временским периодом, па се тако процеси воде за злочине почињене од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000.

Ова институција суди и за кривична дела против правосуђа, конкретно за одавање података и застрашивање сведока који треба да дају исказ пред Специјализованим већем. По том основу завршен је процес познат као „случај Харадинај–Гуцати”, а двојица оптужених су првостепено осуђени на четири и по године затвора. Ако им жалба буде одбијена, казну ће служити у неком од европских затвора. Према уговору који постоји, Специјализовано веће у Хагу осуђене Албанце не враћа у Приштину.

– Немам дилему, нити било какву илузију да су овакви судови сто посто непристрасни и независни. Увек постоји извесно додиривање права и политике, правосудних и политичких интереса различитих страна, али верујем да се за правду и истину, што су и метафизичке категорије, вреди борити све док право претеже над политиком. Упркос свим спољним утицајима, мислим да је ипак могуће санкционисати одговорне за почињене злочине како би сносили и правну одговорност за оно што су чинили – наводи млади Јанковић који је управо дипломирао.

Разумевајући потребу студената за практичним знањем, Правни факултет у Крагујевцу развија међународну сарадњу и спреман је да организује додатна стручна усавршавања својих академаца, будућих адвоката, судија и тужилаца, који су очито свесни проблема скопчаних за занимање за које су се определили.