Oči u oči sa Hašimom Tačijem

Kragujevac – Osim Haškog tribunala, ad hok suda za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, koji je osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, u Holandiji, takođe u Hagu, radi i sud za ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji i severu Albanije. Reč je o Specijalizovanom veću za (takozvano) Kosovo, koje je u formalnom smislu deo pravosudnog kosovskog sistema, mada ga finansira Evropska unija.

Studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu su prvi studenti prava iz Srbije koji su imali priliku da se upoznaju s radom Specijalizovanog veća za (takozvano) Kosovo pred kojim se sudi vođama terorističke OVK (Oslobodilačke vojske Kosova) Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Selimu Selimiju. Proces je pokrenut na osnovu izveštaja Dika Martija, bivšeg izvestioca Saveta Evrope koji je istraživao zločine na Kosmetu i u severnoj Albaniji. U predmetu se pominje i zloglasna „Žuta kuća”, u kojoj su i Srbima i Albancima vađeni telesni organi, a potom švercovani i prodavani po Evropi i svetu.

Put Haga, krajem avgusta, krenulo je četvoro studenata kragujevačkog Pravnog fakulteta, Ivana Milenković, Nikola Raković, Vladimir Raičević i Nemanja Janković. Ovu malu, ali dobro selektiranu ekipu studenata treće i četvrte godine predvodili su iskusni predavači, docent Višnja Ranđelović i profesor Nikola Ivković, stručnjaci za krivično pravo i međunarodno krivično pravo, te teoriju države i prava. U Hagu su boravili od 26. do 31. avgusta, a stručnu ekskurziju organizovao je Pravni fakultet u Kragujevcu, uz pomoć grada Kragujevca i Advokatske komore Kragujevac, koji su obezbedili finansijska sredstva.

– Ideja o odlasku u Hag javila se na nastavi, tokom semestra iz međunarodnog krivičnog prava. Pričala sam studentima o svom iskustvu iz Haga, gde sam bila kao student, prateći rad Haškog tribunala koji se bavio ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji. Kako taj sud završava posao, studenti su izrazili želju da se upoznaju s radom suda za Kosmet i severnu Albaniju, a fakultet im je izašao u susret i organizovao odlazak. Tako su studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu postali prvi studenti prava iz Srbije koji su dobili priliku da prate proces protiv vođa OVK – objašnjava docentkinja Ranđelović.

Specijalno veće za (takozvano) Kosovo osnovano je odlukama privremenih prištinskih vlasti, odnosno izmenama kosovskog ustava i usvajanjem zakona 2015. godine. Nakon toga je sklopljen i ugovor prema kome je ingerenciju nad Specijalizovanim većem preuzela Evropska unija, koja bira tužioce i sudije među kojima nema ni Srba ni Albanaca. Za sedište Veća odabran je Hag, a prva suđenja su počela 2020. Proces protiv vođa terorističke OVK trenutno se nalazi u fazi glavnog pretresa, što znači da tužilaštvo izvodi dokaze i saslušava svedoke.

– Bilo je to veliko i korisno iskustvo za sve nas, da vidimo kako sve to funkcioniše. Na studijama smo stekli zavidno teorijsko znanje, zahvaljujući našim profesorima, ali ovo je bila prilika da pratimo kako se jedno veliko suđenje odvija u praksi. U sudnici su bili Hašim Tači, Kadri Veselji i Selim Selimi, jedino je bio odsutan Jakup Krasnići, koji je zbog bolesti proces pratio preko video-veze – kaže tek svršeni student Janković.

Specijalizovano veće za (takozvano) Kosovo, koje pripada kosovskom pravosudnom sistemu, ali ga finansira i kontroliše Evropska unija, bavi se ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti počinjenim u južnoj srpskoj pokrajini i na severu Albanije, gde su se nalazili objekti za mučenje zatvorenika, uglavnom kidnapovanih Srba. Rad je omeđen vremenskim periodom, pa se tako procesi vode za zločine počinjene od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.

Ova institucija sudi i za krivična dela protiv pravosuđa, konkretno za odavanje podataka i zastrašivanje svedoka koji treba da daju iskaz pred Specijalizovanim većem. Po tom osnovu završen je proces poznat kao „slučaj Haradinaj–Gucati”, a dvojica optuženih su prvostepeno osuđeni na četiri i po godine zatvora. Ako im žalba bude odbijena, kaznu će služiti u nekom od evropskih zatvora. Prema ugovoru koji postoji, Specijalizovano veće u Hagu osuđene Albance ne vraća u Prištinu.

– Nemam dilemu, niti bilo kakvu iluziju da su ovakvi sudovi sto posto nepristrasni i nezavisni. Uvek postoji izvesno dodirivanje prava i politike, pravosudnih i političkih interesa različitih strana, ali verujem da se za pravdu i istinu, što su i metafizičke kategorije, vredi boriti sve dok pravo preteže nad politikom. Uprkos svim spoljnim uticajima, mislim da je ipak moguće sankcionisati odgovorne za počinjene zločine kako bi snosili i pravnu odgovornost za ono što su činili – navodi mladi Janković koji je upravo diplomirao.

Razumevajući potrebu studenata za praktičnim znanjem, Pravni fakultet u Kragujevcu razvija međunarodnu saradnju i spreman je da organizuje dodatna stručna usavršavanja svojih akademaca, budućih advokata, sudija i tužilaca, koji su očito svesni problema skopčanih za zanimanje za koje su se opredelili.