Лука Дончић – размажени момчић

Испала је репрезентација Словеније у четвртфиналу од фаворизоване Канаде, а утисак је да би испала и од било које друге репрезентације. Безидејна игра која се свела углавном на акције један – на један, па ако прође прође, није обећавала.

Дончић, који је од априла на одмору, дошао је да покуша сам да догура што даље, а није морао. Није баш та репрезентација Словеније без добрих играча од којих би се могао направити солидан такмичарски тим.

Међутим, Лука Дончић је желео лопту и кош, па је често, заслепљен својим одразом у огледалу, заборављао да има четири саиграча поред себе. Дончић се понашао као да игра главну улогу на филму, који се о њему снима, па му је једино битно да „стрпа“ што више кошева и понекад изгрди саборце. А судије је грдио највише, као што нас је већ навикао у НБА. Напорно је гледати играча коме се апсолутно ниједна судијска одлука не допада, па уз гестикулације и крике пропрати сваку. Ако промаши кош, то је морао бити фаул, ако погоди кош, требало је да буде и додатно бацање, ако добије фаул, требало је да буде намерна итд. Незадовољни Дончић је, истини за вољу, шутирао највише слободних бацања на првенству, чак 66, или 11 по утакмици.

Својевремено је Тони Паркер, у такмичењима под покровитељством ФИБА, до бесомучности шутирао бацања, а то је ваљда био начин да му се кошаркашка Европа захвали што дође да својим присуством увелича првенство. И Дончић жели такав третман, жели и он да шутне на стотине бацања и да буде првак света и да буде МВП, али… Другопозивци који суде ово првенство, у почетку су били импресионирани великим Дончићем, па су мало зажмурили на његове трокораке, фаулове у нападу, изливе беса који завређују макар по 10 техничких фаулова на свакој утакмици. Шутирао је 16, па 17 бацања, а онда како је шампионат одмицао, другопозивци почеше да заврћу славину. И Нека су. Ово је размаженог Луку разбеснело, зар такав третман према њему? Па пустите ме да победим, људи. Клањајте ми се, прострите ми црвени тепих.

Лука већ пет година не игра за трофеје, није ни близу освајања неког. Већ пет година игра за своју статистику. Можда се и навикао на ту улогу, али штета је да такав таленат не узме још који трофеј. Убедише га Амери да је најбољи и најлепши икада, најбељи…