Жељка Цвијановић: Неоколонијални аранжман срамотан за вредности и идеале Европе 21. века

БАЊАЛУКА / КАРПАЧ – Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је данас на 32. Економском форуму у Карпачу у Пољској да у БиХ готово три деценије након потписивања Дејтонског мировног споразума, наметнути страни бирократа још увек тврди да има право да произвољно намеће законе и смењује демократски изабране носиоце власти. Цвијановић је на форуму, на тему „Западни Балкан - регионалне иницијативе и европске интеграције”, истакла да је неоколонијални аранжман срамотан за вредности и идеале Европе 21. века и срамотан за земљу која је добила статус кандидата за чланство у ЕУ.

„И заиста, ове произвољне и злонамерне уставне и политичке интервенције разних високих представника толико су се често показале штетним и контрапродуктивним за политичке процесе у нашој земљи да и сами бивши високи представници сад кажу да је ОХР еио проблема у БиХ и да није део решења”, истакла је Цвијановићева. Нагласила је да су права, истинска и органска демократизација и напредак у БиХ немогући све док постоји анахрона институција такозване „Канцеларије високог представника”. „Што се пре ОХР затвори, то пре ће и БиХ почети да прераста у стабилну, мултиетничку и демократску државу и брже ћемо почети да испуњавамо захтеве за приступање ЕУ”, навела је Цвијановић.

Навела је да је послератна БиХ искусила и озбиљне безбедносне проблеме као резултат исламистичке радикализације која се догодила у неким деловима њеног становништва. „Бројне ћелије Ал Каиде и ИСИС-а основане су у БиХ током и након рата, а како сведоче различити терористички напади са босанским везама који су изведени широм Европе у протеклих двадесет пет година – од бомбашких напада на возове у Мадриду 2004. до терористичког напада у Бечу од пре само неколико година ‒ и региону и Европи у целини још увек прети овај опасан проблем”, рекла је Цвијановић и додала: „Желела бих да закључим оптимистично. Као што сам образложила, Западни Балкан је осетљиво и крхко подручје, бременито различитим изазовима и проблемима. Али истина је и да је већи део Западне Европе био такав и пре 75 година”.

Истакла је да су у случају Западне Европе, међутим, просвећене, мудре и пажљиве мере помогле да се историјски непријатељи претворе у постојане и сараднички настројене савезнике. „Верујем да до исте трансформације може доћи и на Западном Балкану ако међународне мере према региону буду садржале исти степен просвећености, мудрости и осетљивости који су утемељитељи Европске заједнице и највећи део међународног поретка после Другог светског рата показали тих година”, навела је Цвијановићева.

Каже да изазов у овом тренутку јесте да међународне и мере које Европска унија спроводи према региону буду реалистичније и да узму у обзир историјске сложености које „покушавамо да превазиђемо”. Исткала је да је се у последњих 18 месеци свет суочава са огромним геополитичким променама и изазовима. „Ни земље Западног Балкана, наравно, нису имуне на ове изазове нити на кризе у Европи које су они произвели. Поред тога, земље нашег региона се боре са властитим дуготрајним проблемима. Разлоге за ово можемо тражити у геополитичком положају Западног Балкана, као и његовој етничкој, верској, политичкој и културној сложености.

С правом би се могло рећи да демократски капацитети који се развијају у овим земљама још увек нису довољни за превазилажење разноликих проблема који се манифестују унутар самих земаља и у нашим међусобним односима”, истакла је, између осталог, Цвијановић, преноси Танјуг.