Обележено 210 година „Службеног гласника”

Јуче је обележено 210 година службених гласила Републике Србије, односно 210 година „Службеног гласника”, свечаношћу у Атријуму Ректората Универзитета у Београду.

Овом приликом изведен је перформанс по тексту Петра Арбутине „Од добошара до клика”, који је извела глумачка трупа „Артисти”, а затим су се обратили академик Александар Костић и в. д. директора „Службеног гласника” Младен Шарчевић.

Према речима академика Костића, пре десет година покренут је један од највећих и најважнијих пројеката у Србији, пројекат дигитализације „Новина сербских”, као културног добра првога реда, који је нагло прекинут одласком некадашњег директора Слободана Гавриловића. Такође, академик Костић објаснио је тешкоће у вези са преношењем такве грађе у дигиталну сферу, одређивање кључних речи за претрагу и њихово преношење на савремени српски језик.

– Овај пројекат има велику важност и због тога што представља хронологију Србије из 19. века, али и основ за настанак славеносрпског речника, који нам недостаје – истакао је академик Костић, изражавајући наду да ће овај обиман посао бити настављен.

Младен Шарчевић је напоменуо да „Службени гласник” своје пројекте осмишљава на још вишим нивоима, да подржава младе писце, важне монографије, националну читанку; традицију и модерност, сарађујући са иностраним партнерима.

„Службени гласник” слави 210 година од објављивања првог броја „Новина сербских”, које су у Бечу 1813. године покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Како се могло чути, „Новине сербске” прве су српске дневне новине. Излазиле су пуне три године сваки дан, осим недеље и празника, а затим два пута седмично. Биле су то прве и праве новине на народном српском језику, отворене за све српске књижевнике, међутим, у овом облику излазиле су само седам година, јер су 1822. године аустријске власти одузеле дозволу Давидовићу и тако је окончан овај бечки период. Неколико година касније, Димитрије Давидовић обновио је овај лист под називом „Новине србске”у Крагујевцу 1834. године, а уз сагласност кнеза Милоша новине је штампала Књажеска србска књигопечатња. Новине се 1835. године селе у Београд, а 1836. промењен је уредник. Димитрију Давидовићу наређено је да уређивање преда Димитрију Исаиловићу, а „Новине сербске” тада постају званично гласило Кнежевине Србије, које ће још два пута променити наслов „Србске новине” 1834. године, а 30 година касније „Српске новине”.

После албанске голготе и преласка Владе Краљевине Србије на Крф, „Српске новине – Службени дневник Краљевине Србије” излазиле су на Крфу од 1916. до 1918. године, а по ослобођењу и стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца уследило је штампање „Службених новина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца”, па „Службених новина Краљевине Југославије”, које под тим називом излазе до окупације Југославије у Другом светском рату. До краја рата излазиће у Лондону, а по ослобођењу земље постале су оно што данас знамо – „Службени гласник Републике Србије”.