И младе брину рупе у стажу

Немају само они који „ситно” броје до пензије проблем како да повежу стаж уколико остану без посла, а не могу брзо да нађу други. Муку муче и млађи који, иако имају да раде још доста до пензије, већ сада размишљају какве су последице тога што су добили или сами дали отказ код једног послодавца, а већ је прошло доста времена, а нису се поново запослили. Управо се један магистар политичких наука јавио нашем листу да пита шта да ради и каква су му права.

Да ли је једино што му преостаје да сам себи уплаћује стаж и шта ако нема новца за редовно плаћање? Дао је, каже, отказ код једног послодавца, а онда му је други отказао чврсто дато обећање да ће га запослити. Занима га која је то критична горња граница до које сме да чека да буде без посла како сутра не би имао велику рупу у стажу и због чега ће морати дуже да ради како би испунио законом прописане године стажа.

Упитани какве су могућности ових осигураника који су остали без посла код послодавца, а нису одмах нашли други посао и сад су без осигурања, у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (Фонд ПИО) кажу да по члану 15 Закона о ПИО могу да остваре право на самосталну уплату доприноса.

– То се односи на све оне који су ван осигурања (незапослени, студенти, домаћице, ђаци...), под условом да су старији од 15 година и да живе у Србији. На износ будуће пензије утиче дужина пензијског стажа и висина остварених зарада, односно основица осигурања на које су плаћени доприноси за све године стажа осигурања. Дакле, што је дужи пензијски стаж и што су више зараде, односно основице на које се плаћају доприноси, то ће и пензија бити већа, кажу у ПИО.

На питање да ли рупе у стажу могу утицати на будући износ пензије, у фонду истичу да периоди ван осигурања могу утицати на висину пензије само у смислу да ће за те периоде пензијски стаж бити краћи од стажа који би осигураник могао остварити уколико би без прекида био у осигурању до испуњења услова за одлазак у пензију.

С обзиром на то да право на самосталну уплату доприноса по члану 15 Закона о ПИО имају сва лица која нису обавезно осигурана, већ првог дана ван осигурања може се поднети захтев за укључивање у обавезно осигурање по члану 15 Закона о ПИО. Својство осигураника стиче се даном подношења захтева, а на захтев лица може се стећи најраније 30 дана пре подношења захтева. Захтев за укључивање у обавезно осигурање по члану 15 може се поднети лично у Фонду ПИО, путем поште или преко е-шалтера.

Приликом подношења захтева бира се једна од 13 понуђених основица на коју ће се плаћати допринос за пензијско и инвалидско осигурање, независно од школске спреме. Најнижу месечну основицу доприноса чини износ од 35 одсто просечне месечне зараде исплаћене у републици, односно остварене у периоду за претходних 12 месеци, почев од месеца септембра у текућој години, што је за 2023. годину 35.025 динара, а највишу месечну основицу доприноса чини петоструки износ просечне месечне зараде, односно 500.360 динара.

Стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање је 24 одсто, што значи да се месечни издатак за самосталну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање креће у распону од 8.406,00 до 120.086,40 динара.

Допринос се уплаћује до 15. у месецу, за претходни месец. Одабрана основица се може променити у нижу или вишу, али искључиво у оквиру 13 понуђених (промена изабране основице могућа је једино уз подношење одговарајућег захтева). Износ основица се одређује почетком сваке календарске године, а лица укључена у обавезно осигурање су дужна да се сама информишу о новим износима у надлежној филијали или преко сајта Фонда ПИО.