Провера уплате стажа почиње од послодавца

Да ли је неко био запослен или није иако је радио не може да се доказује изјавама сведока на суду. Једина гаранција да неко није радио на црно, или да је радио, а да га послодавац није пријавио јесте провера у матичној евиденцији кроз пријаву о оствареном стажу и заради. Односно, званични подаци који потврђују да је радни однос заиста постојао.

Иако званични прописи налажу да предузећа која имају непријављене раднике могу да буду кажњена и до два милиона динара, а одговорно лице до 150.000 динара, док су казне за предузетнике нешто ниже, али не и мале – 500.000 динара, то није увек довољан разлог да се послодавац не огреши о радника.

– Сви грађани који желе да провере да ли су благовремено пријављени на осигурање, то најпре могу учинити код свог послодавца, који је дужан да им омогући увид у поднету пријаву. Провера је могућа и у Фонду ПИО, увидом у уверење о подацима регистрованим у матичној евиденцији, које се уз личну карту може добити на шалтеру. Имајући у виду значај благовременог подношења пријава, као и чињеницу да оне утичу на остваривање низа права, а пре свега права на здравствено осигурање, препорука је да сви грађани редовно проверавају свој статус осигурања. Без обзира на то да ли су запослени, обављају самосталну делатност или се баве пољопривредом, брига о уредној пријави на осигурање представља један од основних облика заштите сопствених права – истичу у пензијском фонду.

Када се, с друге стране, стаж утврђује у управном поступку, период осигурања се, поред уговора о раду или доказа о престанку радног односа, може доказивати и на основу доказа о исплаћеним зарадама или разних доказа о раду, попут решења о коришћењу годишњег одмора, аката које је запослени сачињавао или потписивао у току рада, као и докумената које је сачињавао послодавац, а који се односе на конкретног запосленог.

Међутим, има и запослених који касно сазнају да за поједине периоде у матичној евиденцији немају баш никакве податке да су радили. Чак ни основну пријаву на осигурање. Ово се не дешава само онима који раде у фирми код послодавца, већ и када су у питању пољопривредници, па и поједини осигураници који су обављали самосталне делатности, а који приликом преузимања уверења утврде да за те периоде нису регистровани никакви подаци у матичној евиденцији.

У ПИО објашњавају да је значај пријаве на обавезно социјално осигурање вишеструк. Пријавом почетка запослења, односно обављања делатности, утврђују се сва права и обавезе у вези са социјалним осигурањем. Пореска управа на тај начин добија информацију о обавези уплате доприноса, а сама пријава је јединствена и истовремено означава и почетак трајања права на здравствено осигурање. Не треба заборавити ни пољопривреднике, али у њиховом случају је пријављивање на осигурање уређено нешто другачије. Пријаве се раде по службеној дужности, уз испуњење законских услова за утврђивање статуса осигураника пољопривредника.

Као и у случају самосталних делатности, пољопривредници релативно лако могу и ретроактивно да се пријаве, јер свој статус доказују подацима из службених евиденција. Као што је обавезно пријавити почетак осигурања, тако је неопходно пријављивати и све промене које настају у току трајања осигурања, као и дан његовог престанка.

– Свако запослено или на други начин ангажовано лице мора бити пријављено на осигурање пре ступања на рад, док је за осигуранике самосталних делатности рок за пријаву три радна дана од почетка обављања делатности. У случају пропуштања прописаног рока, обвезник подношења пријаве, или сам осигураник, мора да поднесе захтев за утврђивање својства осигураника у управном поступку. То подразумева доказивање чињеница које се односе на датум почетка, промене или престанка осигурања. Осим што овај поступак може бити дуготрајан, пропуштање рокова повлачи и прекршајну одговорност за обвезника подношења пријаве, као и за одговорно лице – објашњавају у Фонду ПИО.