Закони за безвизни режим

Иако конкретни рокови за стављање Србије на белу шенгенску листу не постоје, врло је важно да што пре буду усвојени закони који ће се наћи на дневном реду данашње седнице парламента. Јер, уколико би Србија успела да до почетка новембра усвоји 17 „европских” закона, који су досад утврђени у Влади Србије, то би видно побољшало њен имиџ уочи усвајања извештаја Европске комисије о напретку у процесу европских интеграција. А од тог извештаја, који ова комисија објављује сваке године почетком новембра, директно зависи да ли ће наша земља ускоро добити статус кандидата за чланство у Европској унији, као и да ли ће нам у наредних годину дана бити укинуте визе за путовање у земље ЕУ.

Владимир Међак, саветник у Канцеларији за европске интеграције и координатор преговора са ЕУ, каже да ни са тим донетим законским „пакетом” слика о Србији као правној држави, уистину, „не би изгледала импресивно, али би, у сваком случају, била боља, него да на европском конту имамо само два закона” (о путним исправама и азилу), која су раније донета.

Од 16 закона који би требало да у овом тренутку „погурају” европску интеграцију, а који се за сада налазе у скупштинској процедури, три прописа су директан предуслов за укидање виза нашим грађанима. То су законски предлози о заштити личних података, заштити државне границе, као и закон о странцима, о којима би посланици данас требало да расправљају.

Стављање наше земље на поменуту листу зависи, иначе, од испуњавања мапе пута за либерализацију визног режима, у којој су наведене и поменуте области. Али, постоје и услови који су део политичке процене сваке од држава чланица ЕУ, засноване не само на томе да ли потребни закони постоје, већ и од тога да ли се ти прописи примењују у пракси.

Кад је реч о европским актима, у парламентарној процедури налази се и сет антикорупцијских закона, међу којима су законски предлози о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, о одговорности правних лица за кривична дела, о агенцији за борбу против корупције, као и измене Закона о финансирању политичких странака.
Влада је утврдила и законске предлоге који се односе на усклађивање прописа у области трговине и финансије. Међу њима су предлози закона о општој безбедности производа, измене Закона о јавним набавкама, закона о електронској трговини, изменама Закона о тржишту хартија од вредности. Ту је и пакет закона из области заштите животне средине и пољопривреде.

Међак каже да је, што се тиче Прелазног споразума, листа наших обавеза „релативно кратка”, јер се на тој листи налази само закон о контроли државне помоћи, закон о заштити конкуренције и сет закона који треба да побољшају област заштите интелектуалне својине.

– За Прелазни споразум смо спремни. Добар део ствари које повлачи тај споразум ми смо већ одрадили. На пример укинуте су различите акцизе на домаће и стране цигарете, што је једна од класичних обавеза које произилазе из тог споразума. Затим, донели смо Закон о заштити конкуренције и већ две године имамо комисију за заштиту конкуренције. Једино што сада покушавамо јесте да ту комисију ојачамо и да донесемо нови закон.

С друге стране, обавезе из области правосуђа и унутрашњих послова су, рецимо, веома штуро набројане у ССП-у и те обавезе ће наступити са применом ССП-а. Али, захваљујући преговорима о визама и реадмисији „урадили смо много више него што споразум од нас захтева”.

Чињеница је, међутим, да је акционим планом предвиђено да укупно 51 закон буде усаглашен са европским прописима, а да су са тог списка усвојена само два закона. Стога је у јавности више пута истицано да прилично каснимо у том послу. Поред тога што подсећа на то да је Србија од 22 месеца 13 месеци били у изборима, наш саговорник наглашава да је хармонизација са европским стандардима започета заправо пре него што смо формално морали то да радимо.

–Да смо се фокусирали на наше садашње стање у процесу придруживања ЕУ, ми бисмо се, заправо, бавили само конкуренцијом, државном помоћи, интелектуалном својином, стандардима и јавним набавкама, јер то директно долази из споразума – каже наш он објашњавајући да обавеза доношења многих закона настаје тек у каснијој фази придруживања, али ми смо одлучили да их раније донесемо, јер су нам потребни.

Законе из европског пакета које је претходна влада упутила парламенту, садашња је, ступајући на дужност, повукла из скупштинске процедуре, али Међак најављује да међу враћеним прописима неће бити већих измена.

Једино ће бити урађен нови закон о заштити конкуренције, који и није нов, јер обухвата све оно што постоји у старом закону, донетом 2005. године, плус раније предложене измене и допуне. Ту се системски, заправо, ништа неће променити, само ће бити ојачана комисија за заштиту конкуренције, којој ће нови закон, „дати зубе”.