Данас самит иницијативе „Брдо-Бриони” у Скопљу

Специјално за „Политику”
Скопље – Данас ће се у Скопљу, на форуму „Брдо-Бриони”, на коме ће учествовати шефови држава западног Балкана, разматрати суштинско питање за цео западни Балкан: пријем у Европску унију. Међу учесницима ће бити домаћин самита Стево Пендаровски, кодомаћини председница Словеније Наташа Пирц Мусар и председник Хрватске Зоран Милановић, затим председник Србије Александар Вучић, као и председник Албаније Бајрам Бегај, председник Црне Горе Јаков Милатовић, чланови председништва Босне и Херцеговине Жељко Цвијановић, Жељко Комшић и Денис Бећировић и Вјоса Османи испред привремених институција у Приштини.

Иницијатива „Брдо-Бриони” настала је 2010. године, када су тадашњи председници влада Словеније и Хрватске Борут Пахор и Јадранка Косор, након потписивања споразума о арбитражи између две земље, желели инспирисати лидере западног Балкана својим примером и подстаћи их да решавају билатерална питања и брже напредују на путу европских интеграција. Из ње је развијен Берлински процес, а касније је, 2019. године, у Новом Саду, изникла и регионална иницијатива „Отворени Балкан”. Све ове иницијативе имају исти циљ: европске интеграције земаља западног Балкана.

Али, лицемерне политике лидера Европске уније по питању проширења можда и највише осећа данашњи домаћин самита – Северна Македонија. Ова земља је најпре, политички и правно, изиграна Преспанским споразумом. Наиме, промена Устава и имена државе, како јој је било обећано, отварала је врата чланству у Северноатлантску алијансу и Европску унију. На захтев Грчке, подржан од стране НАТО-а и ЕУ, под покровитељством УН, Македонија је променила Устав и име државе, те као Северна Македонија била „на корак од остварења својих стратешких циљева”. Један је остварила поставши 30. чланица НАТО-а, али су врата ЕУ, упркос обећањима, остала затворена за њу. Уследио је нови услов, и то нова промена Устава, сада на захтев друге чланице ЕУ – такође, суседа – Бугарске. Поново је европска политика подржала своју чланицу и њен захтев према Северној Македонији да промени највиши државни акт како би, овог пута, у њега унела бугарски народ као конститутивни елемент. Наравно, ни тај чин јој не гарантује улазак у европску породицу.

Уочи одржавања данашњег самита „Брдо-Бриони”, у Скопљу су осванули графити претеће садржине у духу стварања такозване „велике Албаније”. Да би западни Балкан одржао свој курс ка пријему у европско окриље не само да мора да се избори са европским ветровима променљивог смера већ мора да савлада и локални ветар звани „велика Албанија”, који не региструју европске метеоролошке станице.

Након данашњег самита „Брдо-Бриони” у Скопљу, Балкански процес доживеће свој наставак у октобру, у Тирани, чији ће домаћин бити премијер Рама. Ипак, многи верују да најбољу политичку формулу за просперитет земаља чланица иницијативе и решавање билатералних питања има регионална иницијатива „Отворени Балкан”, којој се противи Приштина, према којој су резервисани и Француска и Немачка, док највећу подршку њени лидери имају од САД.