Danas samit inicijative „Brdo-Brioni” u Skoplju

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Danas će se u Skoplju, na forumu „Brdo-Brioni”, na kome će učestvovati šefovi država zapadnog Balkana, razmatrati suštinsko pitanje za ceo zapadni Balkan: prijem u Evropsku uniju. Među učesnicima će biti domaćin samita Stevo Pendarovski, kodomaćini predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, zatim predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i predsednik Albanije Bajram Begaj, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, članovi predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Cvijanović, Željko Komšić i Denis Bećirović i Vjosa Osmani ispred privremenih institucija u Prištini.

Inicijativa „Brdo-Brioni” nastala je 2010. godine, kada su tadašnji predsednici vlada Slovenije i Hrvatske Borut Pahor i Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli inspirisati lidere zapadnog Balkana svojim primerom i podstaći ih da rešavaju bilateralna pitanja i brže napreduju na putu evropskih integracija. Iz nje je razvijen Berlinski proces, a kasnije je, 2019. godine, u Novom Sadu, iznikla i regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan”. Sve ove inicijative imaju isti cilj: evropske integracije zemalja zapadnog Balkana.

Ali, licemerne politike lidera Evropske unije po pitanju proširenja možda i najviše oseća današnji domaćin samita – Severna Makedonija. Ova zemlja je najpre, politički i pravno, izigrana Prespanskim sporazumom. Naime, promena Ustava i imena države, kako joj je bilo obećano, otvarala je vrata članstvu u Severnoatlantsku alijansu i Evropsku uniju. Na zahtev Grčke, podržan od strane NATO-a i EU, pod pokroviteljstvom UN, Makedonija je promenila Ustav i ime države, te kao Severna Makedonija bila „na korak od ostvarenja svojih strateških ciljeva”. Jedan je ostvarila postavši 30. članica NATO-a, ali su vrata EU, uprkos obećanjima, ostala zatvorena za nju. Usledio je novi uslov, i to nova promena Ustava, sada na zahtev druge članice EU – takođe, suseda – Bugarske. Ponovo je evropska politika podržala svoju članicu i njen zahtev prema Severnoj Makedoniji da promeni najviši državni akt kako bi, ovog puta, u njega unela bugarski narod kao konstitutivni element. Naravno, ni taj čin joj ne garantuje ulazak u evropsku porodicu.

Uoči održavanja današnjeg samita „Brdo-Brioni”, u Skoplju su osvanuli grafiti preteće sadržine u duhu stvaranja takozvane „velike Albanije”. Da bi zapadni Balkan održao svoj kurs ka prijemu u evropsko okrilje ne samo da mora da se izbori sa evropskim vetrovima promenljivog smera već mora da savlada i lokalni vetar zvani „velika Albanija”, koji ne registruju evropske meteorološke stanice.

Nakon današnjeg samita „Brdo-Brioni” u Skoplju, Balkanski proces doživeće svoj nastavak u oktobru, u Tirani, čiji će domaćin biti premijer Rama. Ipak, mnogi veruju da najbolju političku formulu za prosperitet zemalja članica inicijative i rešavanje bilateralnih pitanja ima regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan”, kojoj se protivi Priština, prema kojoj su rezervisani i Francuska i Nemačka, dok najveću podršku njeni lideri imaju od SAD.