Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Водич кроз виртуелни свет за ђаке Републике Српске

Руски аутори књиге која ће наћи своје место у школама у РС баве се изазовима дигиталног окружења – деструктивним групама и токсичним садржајима који уништавају психу
Водич кроз виртуелни свет за ђаке Републике Српске
(Фото Влада РС)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Књига „Дигитална хигијена”, која је у Русији препозната као незаобилазно штиво, наћи ће своје место и у школама Републике Српске. Коаутор те књиге Игор Ашманов, кога ословљавају као „гуруа руског интернета”, ових дана је боравио у Бањалуци.

У Палати Републике разговарао је, између осталог, и с председником Милорадом Додиком. После сусрета, Додик је најавио да ће књигу „Дигитална хигијена” поклонити свим основним школама у РС.

Игор Ашманов je за „Раша тудеј Балкан” изјавио да главна опасност дигиталних технологија, која је најмање схваћена и уочљива, поред очигледних и скоро свима познатих сајбер-криминала, цурења података, праћења, кршења права грађана у дигиталном простору и тако даље, јесте да дигитални уређаји и садржај форматирају и уништавају свест, чак и без обзира на садржај, самом својом структуром, уграђеним „удицама” које стварају дигиталну зависност и умногоме снижавају интелект. Аутори књиге Игор Ашманов и Наталија Касперска верују да ће она помоћи родитељима и професорима да децу и младе науче неопходној информационој хигијени. На промоцији књиге у Банском двору у Бањалуци, Ашманов је рекао да књига појашњава и с којим проблемима се суочавају млади који постају зависни од коришћења паметних уређаја, те да од опасности коришћења интернета није изузета ни старија популација. Књига је, наиме, посвећена опасностима дигиталног света, деструктивним групама, токсичним садржајима, малтретирању, дигиталној зависности и другим факторима који уништавају психу човека.

Декан Факултета безбедносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић истакао је да је неопходно да ова књига постане део обавезне школске, али и кућне литературе, јер говори о томе како разговарати и приступити адолесцентима који претерано користе своје паметне телефоне.

Говорећи за медије о специјализованим структурама које се баве дигиталним трагом и могућностима праћења које би могле послужити за селекцију и извршавања задатака од стране непознатих наручилаца, Игор Ашманов је рекао да се „већина ’продајних левака’ за увлачење у продају дроге, проституцију, пуцњаву у школама, самоубилачке групе, екстремистичке заједнице заснива на прикупљању личних података и података о понашању корисника, односно на индивидуалном приступу”.

Он напомиње да на мрежи „постоји много различитих предатора, који се углавном баве младима и пензионерима, неискусним, непромишљеним, ментално рањивим категоријама становништва”. „Ови предатори су обавештајци, пропагандисти, преваранти, педофили, секташи, регрутери, политички манипулатори, трговци, спамери, трговци посредници”, наводи он. Каже да сви они обично раде под виртуелном маском, изгледају као измишљене личности са разним измишљеним биографијама, те да интернет, по својој структури, олакшава такав друштвени инжењеринг.

Говорећи о систему „Крибрум” који је креирао и који се у Русији користи у детектовању и сузбијању деструктивних покрета, Ашманов је истакао да се скидају „све друштвене мреже, форуми, блогови, медији до којих могу да дођу, до 150 милиона порука на интернету на руском језику, до 100.000 порука у секунди, класификујемо садржај – постове, коментаре, слике, издвајамо деструктивни садржај, лажњаке, пропаганду, екстремизам, идентификујемо дистрибутивне центре, примарне тачке убацивања, дистрибутивне мреже итд.”. „То је велика фарма сервера и прилично сложена лингвистичка и графичка вештачка интелигенција, са базом порука од четири петабајта акумулираном током 12 година”, појаснио је Ашманов.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.