У Србији годишње око 500 људи оболи од рака крви

У Србији се сваке године дијагностикује око 500 нових пацијената, од тога 40 одсто оболелих су млађи од 65 година, који представљају радно способну популацију. Уколико се болест открије на време и крене се са адекватним лечењем, спречавају се компликације болести и пацијентима се пружа могућност за нормалан и квалитетан живот, нагласили су стручњаци поводом обележавања Месеца борбе против рака крви. Мултипли мијелом је други по учесталости хематолошки малигнитет.

Прави лек у право време – правило је у лечењу сваке болести, а за оболеле од мултиплог мијелома ово је изузетно важно, јер подразумева персонализован терапијски приступ, тј. прилагођен профилу сваког пацијента, укључујући његов клинички статус, али и биолошке карактеристике саме болести, наводи проф. др Јелена Била, председавајућа Актива за мултипли мијелом Српског лекарског друштва (СЛД).

‒ Актив и хематолози у нашој земљи настоје да прате европске смернице у лечењу мултиплог мијелома у циљу постизања најбољих резултата и продужења живота наших пацијената. Потреба за доступношћу високо ефикасних савремених лекова у мултиплом мијелому је велика, посебно када се говори о пацијентима којима се болест вратила, односно који су у релапсу болести. Око 30 одсто оболелих има болест високог ризика и њима је у нашој земљи потребно омогућити лечење новим терапијама, иновативног механизма деловања које у комбинацији са већ доступним лековима одлаже време до погоршања и прогресије болести и значајно продужавају животни век у односу на тренутно доступне терапије, уз очување квалитета живота и постизање социјалног и радног функционисања. Савремене терапије су стандард у лечењу у Европи, а доступне су и у земљама региона ‒ наглашава др Била.

Код већине пацијената се јавља анемија која за последицу има појаву малаксалости, замора и убрзаног срчаног рада и последичног срчаног попуштања, објашњава проф. др Предраг Ђурђевић, руководилац Клинике за хематологију Унивезитетског клиничког центра Крагујевац.

‒ Коштани бол се јавља јер у мултиплом мијелому долази до разградње костију, оне постају танке и може доћи до прелома приликом пада или спонтано. Учестале инфекције су такође један од знакова мултиплог мијелома, као и бубрежна слабост. Препоручујемо да се једном до два пута годишње ураде лабораторијске анализе крви, и уколико постоје изражена анемија, повишене вредности укупних протеина, повишена седиментација и налаз ослабљене бубрежне функције, уз наведене симптоме, изабрани лекар треба да упути пацијента хематологу на даље анализе и прегледе – истиче др Ђурђевић.

Др Мила Пурић, хематолог из Института за онкологију и радиологију Србије, наводи да се у клиничкој пракси сусреће са пацијентима са мултиплим мијеломом код којих је дошло до погоршања болести и којима је неопходна иновативна терапија како би се болест ставила под контролу и продужио живот. Она објашњава да је, у складу са законском регулативом, само код неких пацијената у касној фази болести, могуће применити савремену терапију, и да се тада заиста види колико је велика корист за пацијенте и задовољство лекара да могу да помогну оболелима.

– Имамо млађе пацијенте код којих је болест у погоршању, а уз то имају и високо ризичне карактеристике болести. Велики је значај генског профилисања за примену одговарајуће терапије у мултиплом мијелому – каже асистенткиња др Александра Сретеновић, хематолог из Универзитетског клиничког центра Србије.