Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ПКС: Искуства Израела у креирању иновационог екосистема битна и за Србију

ПКС: Искуства Израела у креирању иновационог екосистема битна и за Србију
(Фото Танјуг/В. Шпорчић)

Привредна комора Србије (ПКС), у сарадњи са Амбасадом Израела у Србији, је данас приредила конференцију „Стварање услова за српски иновациони екосистем: Шта можемо да научимо од старатап нације?”, на којој су представљена искуства Израела као земље с највише стартап компанија по глави становника у свету.

Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије (ПКС) Миахаило Весовић казао је да је за ПКС важна сарадња на свим пројектима који могу допринети бољем разумевању науке и привреде и примене иновативних достигнућа развојно-истраживачког сектора, са универзитета и научних институција.

„Не постоји данас ниједна привреда у свету која може да се такмичи у разним пољима уколико не примењује иновације као свој основни стратешки концепт. Израел је најбољи глобални пример како је могуће уз добру организацију и стварање добре подршке државе, невладиног сектора и научно-истраживачких институција постићи максимум из онога што може наука да понуди, а да се примени у привреди”, нагласио је Весовић, преноси Бета.

Додао је да ће ПКС, у сарадњи са Министарством науке, технолошког развоја и иновација, покушати да примере из праксе из Израела пренесе у Србију.

Државни секретар Министарства науке, технолошког развоја и иновација Мирослав Трајановић је истакао да Србија одавно ради на томе да све научне резултате и достигнућа претвори у иновације које ће бити промовисане и на тржишту.

Према његовим речима, завршава се нова верзија Закона о иновационим делатностима, а у току је и други рад да се комплетира иновациони екосистем Србије.

„Иновациони екосистем Србије је у доброј мери већ формиран, јер поред ресорног министарства, ту су и научно-истраживачке организације, тренутно раде четири научно-технолошка парка, а биће их ускоро укупно шест, као и 23 регионална иновациона центра. Тренутно се ради на њиховом повезивању, како би се створио екосистем са тачно одређеним задацима за сваки од тих делова, како би се резултати научно-истраживачког рада преточили у иновационе производе и услуге”, казао је Трајановић.

То у пракси може спровести или да се покрену стартап компаније које ће то реализовати или да се продају лиценце заинтересованим компанијама. Он је изразио задовољство због конференције о искуствима Израела, наглашавајући да је Израел партнер од кога се може много научити о изградњи иновативних екосистема и организација.

„Израел је стартап нација, која има највећи број стартапова по глави становника. Чак 150 стартапова на милиона становника”, рекао је Трајановић што није случајност, већ резултат политике улагања у научна истраживања.

„Израел је и земља која у свету издваја највећи проценат БДП-а за науку у износу 5,4 одсто. Ниједна друга земља не издваја толико”, навео је Трајановић.

Додао је да је екосистем који је Израел направио један од најбољих на свету по коришћењу научно-истраживачког рада и примени његових резултата.

Амбасадор Израела у Србији Јахел Вилан казао је да жељени ниво још није ;достигла сарадња са Србијом на пољу технолошког развоја, због чега је веома значајан данашњи скуп у ПКС.

„Потреба је мајка сваке иновације. Ми смо почели он нуле када смо остварили независност и од тада све наше успехе базирамо на иновацијама”, Вилан.

Он је додао да је Израел много постигао на пољу науке, али сматра да сама наука није довољна уколико се не примени у пракси, истичући да је срећан што ће израелска искуства бити пренета у Србији.

Конференција одржана у ПКС је део пројекта „Балкан Инноватион Боx”, чији је циљ јачање иновационе везе између Израела и балканских земаља, а водиће га консултантска група Буилдинн.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.