Научни скуп о Василију Мокрањцу у САНУ

Научни скуп „Композитор Василије Мокрањац (1923 –1984): Музика и ћутање” уз учешће међународних стручњака, отворен је јуче у Свечаној сали САНУ у Београду.

Симпозијум поводом обележавања јубилеја – 100 година од рођења академика Василија Мокрањца, организује Српска академија наука и уметности у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ и Фондацијом Василије Мокрањац.

Програм„śНад одзвуцима вечности” био је први у низу на скупу данас. Поздравне речи у знак сећања на академика Василија Мокрањца упутили су академик Иван Јевтић, секретар Одељења уметности САНУ, академик Светислав Божић (Одељење уметности САНУ), Александра Мокрањац, инжењер архитектуре, ћерка Василија Мокрањца, уједно оснивач Фондације „Василије Мокрањац”, и Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ.

На првој сесији под називом „Стваралаштво Василија Мокрањца из визуре иностраних музиколога”, Силви Нисефор, француски музиколог, сопран и пијаниста приредио је „О Прелудијуму за клавир (1984) Василија Мокрањца” у преводу Тање Шотре.

Након тога је Иван Муди, музиколог, композитор, диригент и православни свештеник имао је тему „Неокласична естетика у музици Василија Мокрањца и Виктора Калабиса”, преноси Танјуг.

Академик Василије Мокрањац дао је свестран и трајан допринос српској музичкој уметности, култури и педагогији. Дипломирао је на два одсека Музичке академије у Београду: на одсеку за клавир и композицију.

Мокрањац је био најзначајнији српски симфоничар 20. века. Поред пет симфонија и других дела за симфонијски оркестар, његов опус обухвата и концертантну, камерну и солистичку музику, радио-драме и велики број партитура примењене – позоришне и филмске музике.

Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији, односно ФМУ у Београду. Такође, Мокрањац се бавио превођењем стручне литературе за потребе своје педагошке праксе.