„Гугл” на суду због монополског пословања

Суђење „Гуглу” по антимонополској тужби Министарства правде САД, које задире у срж питања да ли су данашњи технолошки гиганти дошли до доминантне позиције кршењем закона, могло би да има далекосежне последице не само по ту компанију из Силицијумске долине, већ би могло да утиче на будуће пословно окружење и развој нових генерација технологије, преноси Радио Слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.

Десетонедељно суђење, које треба да почне данас, појачава напоре америчких регулатора да се „Гугл” заузда мерама против његове основне пословне делатности, веб претраживача, којом је израстао у гиганта вредног 1.700 милијарди долара, истиче Њујорк тајмс.

Америчко Министарство правосуђа у две председничке администрације радило је три године на случају у којем се Гугл оптужује да је незаконито злоупотребио своју позицију да би угушио конкуренцију у интернет претрагама.

За своју одбрану „Гугл” је ангажовао стотине људи, три моћне адвокатске фирме и потрошио милионе долара на правне трошкове и лобисте, преноси Бета.

Окружни суд Дистрикта Колумбија данас ће почети да разматра аргументе на суђењу које, како пише Њујорк тајмс, задире у срж питања које се већ дуго намеће, да ли су данашњи технолошки гиганти постали доминантни кршењем закона.

Овај случај је прво суђење о монополу које је федерална влада покренула у модерној интернет ери, пошто је генерација технолошких компанија дошла до огромног утицаја на трговину, информације, јавни дискурс, забаву и рад, подвлачи лист, указујући да суђење уводи антимонополску борбу против тих компанија у нову фазу, померајући фокус с онемогућавања њихових аквизиција на дубље испитивање њиховог пословања које их је довело до моћи.

Такав, како наводи амерички дневник, консеквентни случај у вези с моћи технолошких компанија Министарство правде није водило још од тужбе против компаније Мајкрософт из 1998. због кршења антимонополских прописа.

Међутим, од тада су се компаније као што су Гугл, Епл, Амазон и Мета, која поседује Фејсбук и Инстаграм, још више уткале у животе људи и пресуда би могла да има значајне последице, успоравајући или потенцијално уништавајући највеће интернет компаније после деценија необузданог раста.

Тужба против „Гугла” поднета 2020. године, у време администрације Доналда Трампа, фокусира се уско на популарни претраживач те компаније. Суђење, међутим, има широке импликације на пословне амбиције интернет гиганта, пише Вашингтон пост.

Процес је део преиспитивања у Вашингтону, где је дуго уврежено мишљење да је интернет по својој природи отворен и да зато може да се саморегулише кроз конкуренцију. У питању је и осећај међу антимонополским органима да ће без хитне реакције гиганти из Силицијумске долине своју тржишну доминацију пренети на следећу генерацију технологије, потенцијално гушећи иновације у областима као што је вештачка интелигенција.

У наредних 10 недеља, Министарство правде и група тужилаца тврдиће на суду да је „Гугл” незаконито злоупотребио своју монополску моћ против ривала, склапајући уговоре како би осигурао доминацију, између осталог плаћајући Еплу, Самсунгу и другим произвођачима паметних телефона да „Гуглов” претраживач буде основна (дифолт) опција на њиховим уређајима.

Иако тужба може имати велику улогу у одређивању будућег пејзажа за пословање технолошких компанија, Министарство правде САД се позива на Шерманов антимонополски закон из 1890. године.

Министарство правде је ретко користило тај закон против америчких високотехнолошких компанија из опреза да не утиче на иновације. Ипак, указује Вашингтон пост, Министарство је интервенисало у кључним тренуцима.

Иако је Министарство правде одустало од тужбе против компаније Ај-Би-Ем (ИБМ), 13 година након што ју је поднело 1969. године, стручњаци за антимонополска питања тврде да је она била довољна да се обузда та компанија и омогући успон Мајкрософта.

Када је Мајкрософт постао индустријски гигант, Министарство правде је поднело тужбу против њега због монопола. Иако је случај решен погодбом, стручњаци кажу да је било довољно да се та компанија ограничи, после чега је уследио успон „Гугла”.

Дугоочекивано правно сучељавање Министарства правде и „Гугла” могло би да преобликује једну од најдоминантнијих интернет платформи, указује Си-Ен-Ен.

Будући да је то први случај који иде на суд у низу тужби против „Гугла” због његове далекосежне економске моћи, поступак ће тестирати спремност судова да сузбију велике технолошке платформе, указује америчка телевизија, додајући да би суђење такође могло бити најава за одлучнију антимонополску политику администрације Џозефа Бајдена.

Када је тужба први пут поднета, амерички антимонополски званичници нису искључили могућност растављања „Гугла” на више различитих компанија, упозоравајући да би његово понашање могло да угрози будуће иновације или успон других компанија.

Тужба Министарства правде против „Гугла” садржи паралеле са случајем Мајкрософт, указује Фајненшел тајмс, наводећи да стручњаци кажу да је у питању најзначајнији антимонополски случај у САД од Мајкрософта.

Сличности су у низу споразума које је „Гугл” склопио, а који гарантују да ће његов претраживач имати уочљиво место када корисници укључе паметни телефон или отворе претраживач. Ти уговори незаконито искључују конкуренте, наводи Министарство правде, упоређујући их с уговорима које је Мајкрософт потписао с произвођачима рачунара да промовише свој Интернет експлорер и да уништи Нетскејп.

Ипак, додаје британски лист, правни стручњаци указују на значајне разлике у односу на Мајкрософт због којих се америчка влада суочава с тешком битком.

Централно за овај случај биће да ли Министарство правде може да покаже да „Гуглови” уговори с произвођачима телефона искључују конкуренте. „Гугл” тврди да су његове уговоре, за разлику од уговора којима је Мајкрософт присилио произвођаче рачунара да обезбеде употребу Екплорера, одређивале компаније као што је Епл, које су дизајнирале свој кориснички интерфејс.

Такође, у многим случајевима уговори нису искључиви, односно дозвољавају произвођачима телефона да дају различите степене значаја другим претраживачима, што ће отежати Министарству правде да докаже да је „Гугл” активно искључивао конкуренте.

Ако „Гугл” победи, указује британски лист на оцене стручњака, у његовом пословном моделу неће бити промена.

С друге стране, Министарство правде још није назначило које правне мере ће тражити ако победи у случају против „Гугла”, мада је очигледна амбиција да се оствари велика победа у истакнутом суђењу против технолошког џина подигла очекивања да ће тражити снажне казне.

Критичари „Гугла” у технолошкој индустрији траже да се компанија подели, мада многи правни стручњаци кажу да је то мало вероватно, будући да не постоји очигледан начин на који би „Гугл” могао да се подели. Вероватнији исход би била правила за спречавање нових злоупотреба и нека врста надзора над пословањем, као што је наметнуто Мајкрософту.

У случају Мајкрософта, судија је пресудио да софтверски гигант треба да се подели на две компаније, али је у жалби та пресуда поништена, и Мајкрософт је постигао нагодбу с Министарством правде.