Београђанке које су обележиле историју

Издавачка кућа „Порталибрис” објавила је нову књигу документарне прозе аутора Сима Ц. Ћирковића – „Београђанке”.

Аутор овога пута бира занимљиву страну културне историје поводом тога какву улогу у идентитету једног града имају његове даме. У својеврсном лексикону аутор доноси низ портрета чувених жена које су одиграле кључну улогу у креирању београдског духа и без којих би историја престонице била далеко мање гламурозна и интригантна. Све ове даме без којих је Београд незамислив, свака у свом времену, својим интелектуалним, професионалним, уметничким изразом обликовале су градски живот.

Аутор Симо Ц. Ћирковић, анализирајући специфичан дух београдских дама, које успевају да споје најбоље са Истока и Запада, и пишући о оним најнеобичнијим и најистакнутијим, одговара на питање ко су Београђанке и у чему је тајна њиховог сензибилитета, шарма и неодољивости.

Почев од Београђанки које су играле важне улоге кроз историју, као што су кнегиња Љубица, Јелисавета Начић, Бета Вукановић, до савремених престоничких икона и симбола женствености, сексепила, успеха и интегритета, међу којима су Светлана Бојковић, Милена Дравић, Аница Добра и многе друге, Симо Ц. Ћирковић слика скривену историју једне метрополе. У овој књизи читамо о томе ко су престоничке иконе и како су својим темпераментом, префињеним манирима и беспрекорним стилом утицале на развој Београда од турске касабе до праве престонице културе, уметности и моде.

„Ставити Београђанке у трагалачки фокус значи наћи се пред загонетком историјског профила, прекривеном многим вишеслојним веловима тајни, која ставља аутора пред дуго путовање над заборављеним породичним сагама. Из мноштва одлучних и непопустљивих дама издвојили смо оне спремне да трају у име виших врлина и креативне страсти, али и оне које имају онај грумен части какав се баш не сусреће у многим породичним историјама. Београђанку од пре два века и ову данашњу, првакињу дигиталног света и гламурозних путовања, везује једна префињена чињеница – оне су свети фар свог града, његов сјај пун прошлости и дубоке загледаности у долазећу историју. Да ли су оне кнегиње, ратнице, знамените сликарке или велике даме позоришне сцене, оне су увек Београђанке, оне које проповедају величину свог града, а његову магију носе у срцу, те тиме граде свети ореол око вековне историје града на размеђу цивилизација. Оне су колона моћног срца и креативне снаге, јер њих увек води свето име њиховог Београда. Његова част и историја”, каже аутор Симо Ц. Ћирковић, дугогодишњи новинар и историограф.

Написао је неколико монографских студија, међу којима су „Књаз Михаило Обреновић – живот и политика”, „Патрицији и пустолови, Калемегданске сенке”, „Марсејски крст краља Александра”, „Огањ и нада”, „Три боје фрака”, као и књигу документарне прозе „Хефестов круг, Структуре тајних служби од Аписа до Ранковића”. Лексиконом „Ко је ко у Недићевој Србији 1941–1944” обрадио је једно контроверзно раздобље модерне српске историје. Аутор је телевизијске серије о старом Београду, емитоване на Студију Б 2009. године. Бави се и лексиколошким студијама („Речник архаизама”, „Речник урбане свакодневице”).