Старешина ОВК: Тачи нам на састанку био представљен као шеф

У наставку суђења бившем команданту ОВК Хашиму Тачију и тројици саоптужених за злочине на Косову и у Албанији, 1998-99, бивши старешина терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК) посведочио је, пред специјалним косовским судом у Хагу, да му је на једном састанку Тачи био представљен као „шеф”. Иначе, исказ сведока, чији је идентитет заштићен шифром 4255, био је затворен за јавност.

Према сажетку његове изјаве, коју је у судници прочитао тужилац Џејмс Паће, сведок је 1998-99 био члан Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове и припадник ОВК и то на командном положају у „оперативној зони” Паштрик у општинама Призрен и Сува Река.

По сажетку његове изјаве, сведок је био присутан на два састанка са Тачијем.

„Сведок је изјавио да је, на једном састанку, Тачи је био представљен као члан Главног штаба ОВК, а на другом састанку као шеф свим другим припадницима ОВК”, пренео је тужилац Паће.

Сведок је, у кратком отвореном делу заседања, казао да је, после рата, с Тачијем „радио у истој институцији”.

У унакрсном испитивању, бранилац другооптуженог Кадрија Весељија доказивао је да Главни штаб ОВК током 1998. није имао контролу над јединицама које су, по њему, чинили мештани који су бранили своја села.

Адвокат Бен Емерсон ослањао се, притом, на ослобађајућу пресуду коју је Хашки трибунал изрекао његовом бившем клијенту Рамушу Харадинају.

Из те пресуде, Емерсон је цитирао речи сведока Џона Кросланда, који је за време рата на Косову био британски војни аташе у Београду.

Кросланд је на суђењу Харадинају тврдио да је 1998. било „претерано назвати врх ОВК Главним штабом”, да то тело „није имало контролу над ОВК“ и да „није координисало” дејства те паравојске на терену.

Сведок се сложио са тим констатацијама.

Суђење Тачију, Весељију и саоптуженима Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију биће настављено данас. У 10 тачака, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та злодела почињена су, по оптужници, у четрдесетак притвореничких центара ОВК на Косову и у два притвора у северној Албанији.

Кривична дела из оптужнице квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату. Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала противницима – Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за „издајнике”, „шпијуне” и „колаборанте” са српским властима.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Оптужени су, у време обухваћено оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министа за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол. Сви оптужени, који су ухапшени на Косову и Метохији 4. и 5. новембра 2020, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра те године, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

Тачи и саоптужени су од хапшења у судском притвору у Шевенингену, а суд је више пута одбио њихов захтев да буду привремено ослобођени.