Др Вукомановић: Где је ХПВ вакцина дуже од 10 година, рак грлића материце смањен

У Србији је о трошку РФЗО-а за годину дана скоро 27.000 девојчица и дечака примило вакцину против хуманог папилома вируса (ХПВ), а у земљама које су ову вакцину увеле пре 15 и више година учесталост обољевања и смрти од рака грлића материце вишеструко је смањена.

То је саопштено на скупу у организацији Института за истраживање и развој добрих пракси „Well-being International” и Удружења за борбу против рака грлића материце и јајника „Проговори”.

Како је речено, у земљама које су ову вакцину увеле пре 15 и више година и где обухват вакцинисане деце износи 80 до 90 одсто, учесталост обољевања и смрти од рака грлића материце и других обољења изазваних ХП вирусима вишеструко је смањена.

У Србији 1.500 жена годишње оболи, а више од 700 премине од последица рака грлића материце, и поред тога што постоји ефикасно „оружје” у рукама, подаци су Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Најалармантнији податак који су истакли гинеколози јесте да сада, прве симптоме рака грлића материце, најчешће добијају жене у доби од 32. до 35. године живота, у односу на период од пре неколико деценија када је овај тип карцинома био учесталији код жена у каснијој животној доби.

Треба имати у виду да је висок обухват имунизације дечака такође веома битан јер је доказано да постоји повећана стопа обољевања од рака ануса, пениса и усне дупље, за шта је такође одговорна ХПВ инфекција, напоменули су педијатри.

Др Горан Вукомановић, педијатар из Универзитетске дечије клинике Тиршова каже да се резултати вакцинације значајно виде у земљама које су са имунизацијом против ХПВ-а кренуле пре више од десет година.

„Државе као што су Аустралија и скандинавске земље које су са ХПВ вакцинацијом кренуле пре 10 и више година, показују да је обољевање смањено за 95 одсто, а рак грлића материце готово искорењен. Ако за овако тешку болест постоји вакцина, треба искористи ту могућност и спречити сваки могући ризик од обољевања”, истакао је Вукомановић, преноси Танјуг.

Он је рекао да зато подсећа педијатре, иако огромна већина то зна, да објасне родитељима бенефите које ХПВ имунизација доноси њиховом детету и заштите их од рака.

„Иако је улога медија и друштвених мрежа све већа, сва истраживања једногласно говоре да су педијатри и даље особе којима родитељи највише верују када је реч о препоруци о ХПВ вакцинацији. Стога је наша законска обавеза да ХПВ вакцину препоручимо сваком родитељу за дете узраста од 9 до 19 година”, рекао је он.

Предавање за лекаре из Србије одржао је и др Алеxандер Кенет, професор Универзитета на Флориди. „Важно је запамтити да родитељи у Србији, као и родитељи широм света, желе да ураде оно што је најбоље за своју децу. Истраживања су показала да ће већина родитеља прихватити вакцинацију за своју децу ако добију снажну препоруку од лекара свог детета. Због тога је од суштинског значаја да здравствени радници прихвате ову чињеницу и дају снажну препоруку за ХПВ вакцинацију родитељима”, рекао је Кенет.

Он је навео да се од 1990. у САД, стопа рака грлића материце се полако смањивала, углавном захваљујући скринингу рака грлића материце.

„Недавно је примећен значајан пад обољевања међу младим женама, које су примарна група која испуњава услове за вакцинацију против ХПВ-а. Због тога стручњаци предвиђају значајан пад стопе рака грлића материце у наредном периоду”, истакао је Кенет. Србија је о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање омогућила вакцинацију девојчица и дечака против ХПВ, међутим, досадашњи одзив на имунизацију против ове инфекције је врло слаб, рекла је Горица Ђокић из Удружења за борбу против рака јајника и грлића материце „Проговори”.

„Многи родитељи не знају да имају могућност бесплатне ХПВ имунизације за своју децу. Рак грлића материце је једини рак који можемо превенирати једноставном имунизацијом. Као особа која води удружење пацијенткиња и која је преживела рак, апелујем на родитеље да вакцинишу и заштите своју децу”, поручила је Ђокић.

На стручном скупу учествовало је више од 200 лекара из домова здравља широм Србије, а одржан је под покровитељством кључних доносиоца одлука Министарства здравља, Министарства просвете, РФЗО-а, и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.