Износ месечних рата за стан замрзнут у наредних 15 месеци

Када Европска централна банка у четвртак буде одлучивала о повећању каматних стопа, по први пут у последњих годину дана, то већину дужника за стамбени кредит неће дотицати. Другим речима, неће их занимати колико ће износити еурибор, европска камата која је и код нас меродавна за обрачун кредита са променљивом каматом у тој валути, а такви су практично сви за кров над главом.

Јер је Народна банка Србије (НБС) прописала да ће у наредних 15 месеци већина дужника плаћати нижу камату од актуелне, и то за 25 одсто. Мера о смањењу камата у наредном периоду односи се на дужнике који су купили прву некретнину на отплату код банке, а према њиховим проценама таквих је око 100.000. У Србији је одобрено око 158.000 стамбених зајмова. Значи, за ових око 58.000 зајмова за некретнине купљене на кредит не важи смањење камата и њима ће банке наставити да обрачунавају рате у складу са висином еурибора за који се процењује да ће да расте још неко време.

Они на које се односи мера од октобра отплаћиваће зајам по камати од 4,08 одсто уместо готово седам одсто, колика је тренутно просечна камата на зајам у отплати. Зависно од тога када су узели зајам, у којој висини и колико су до сада отплатили, дужници могу да очекују умањене рате кредита од 10 па до више од 25 одсто. Услов је да уговорени износ не прелази 200.000 евра у моменту закључења уговора о кредиту. Оно што је важно јесте да они банци неће морати да надокнаде разлику камате, односно она неће моћи од њих да то потражује. То значи да ће зајам практично отплаћивати по тренутној вредности тромесечног и шестомесечног еурибора, а то је готово четири одсто у оба случаја, што је цена по којој банке тренутно позајмљују новац. Поједностављено, банке ће морати да се у наредних 15 месеци одрекну своје марже, односно зараде.

Таква је одлука НБС, а централна банка се несумњиво водила тиме да су пословне банке у последњих годину и по дана имале изузетно висок профит. Додатно је увећан и мерама саме централне банке, која им, на њихове вишкове ликвидности које повлачи и ново повећање обавезних резерви, плаћа камату. Процењује се да им је сама НБС по том основу платила неколико десетина милиона евра. Из НБС су саопштили да су банке имале 30 одсто раста нето прихода од камата захваљујући управо централној банци.

Иначе, профит банака у првој половини ове године износио је 607 милиона евра и био је већи за чак 91,5 одсто него у истом периоду прошле године. У 2022. години банке су зарадиле рекордних 750 милиона евра. У оба случаја разлог већег профита су веће камате које су последица борбе против инфлације, али и провизије и накнаде. Ма колико да се банкама ова мера НБС не допада, тешко да ће моћи да учине ишта против тога баш из разлога великих профита. Поготово што их у многим земљама прозивају због тога, а премијер Словеније најавио је да ће тамошње банке платити порез чија је намена обнова земље погођене поплавама.

Дарко Стаменковић, генерални директор Сектора за контролу пословања банака НБС, изјавио је за Танјуг да НБС поменутом одлуком још једном показује како одговорно и благовремено приступа решавању проблема.

„Фокус је на превентивном деловању, а узимајући у обзир тренутне околности раста референтних каматних стопа, а у циљу очувања стабилности финансијског система са једне стране али и заштите грађана, НБС је донела овакву одговорну и благовремену одлуку”, рекао је он. Појаснио је да се мера о смањењу камата односи на кредите који су закључени пре 31. јула 2022. године, али и на кориснике стамбених кредита са променљивом каматном стопом који су кредит узели након тог 31. јула, с тим што ће њима износ камате бити враћен на износ у моменту уговарања. У случају да дође до пада еурибора, банке ће морати да се ускладе са тим.

„Наглашавам да је каматна стопа ограничена само у случају њеног даљег раста, док ће банке у случају да дође до снижавања променљивих каматних стопа бити обавезне да изврше усклађивање рата кредита грађана у складу са закљученим уговором о стамбеном кредиту”, рекао је Стаменковић.

НБС је прописала и колико могу да износе и камате на будуће стамбене кредите. Код оних са променљивом каматом маржа банке моћи ће да буде највише 1,1 одсто до 31. децембра 2024. године, а након тог периода у проценту који буде утврђен уговором о том кредиту. Код стамбених кредита с фиксном каматном стопом банка може одобравати стамбени кредит уз номиналну каматну стопу до 5,03 одсто.

НБС је овом одлуком омогућила да сви корисници стамбених кредита, укључујући и кориснике с фиксном каматном стопом, могу превремено да отплате кредит без обавезе да плаћају накнаду за превремену отплату, која код кредита закључених након 5. децембра 2011. године износи до један одсто, а код кредита који су закључени пре тог датума често је уговарана и у већем проценту.