Курти бежи од пописа да сакрије прогон Срба

За вакта премијера привремених институција у Приштини Албина Куртија попис становништва на Косову и Метохији одложен је чак три пута. Недавно је он донео одлуку да се попис на Косову и Метохији, који је требало да почне 1. септембра, пролонгира за два месеца. Покушао је да такав поступак објасни тиме што Агенција за статистику Косова није у могућности да испланира „коначне детаље због насталих кашњења”. Ако се има у виду да је циљ Куртија етнички чисто Косово, због чега готово свакодневно предузима акције против Срба, оправдано је поставити питање у којој је мери поновно одлагање пописа становништва на КиМ повезано са актуелном кризом на северу покрајине и тежњом Приштине да заташка стварне податке? Ако би Срби, као последња препрека у плану за стварање тзв. велике Албаније, у једном тренутку нестали, онда би Приштина без спроведеног пописа могла да каже – да их није ни било.

Председник Матице Албанаца Србије Демо Бериша објашњава за „Политику” да се у позадини ове одлуке налази и тежња да се на сваки начин смањи број Срба на Косову. На одлуку о одлагању пописа утицала је свест о томе да се након данашњег састанка у Бриселу у оквиру дијалога између Београда и Приштине неће десити ништа епохално. „Постојаће одређени резултат и притисак на њега и на његову владу због ситуације на северу. Он покушава сада да маневрише, да то просто гурне у заборав, јер уколико би се утврдио тачан број становника који живе на Косову, то њему не би ишло у прилог. Изгубио би тло под ногама”, наводи Бериша.

И председник Србије Александар Вучић недавно је рекао да је од доласка Куртија на власт било више од 400 напада на Србе, а да је у последњих годину дана Приштина 41 пут готово директно покушала да изазове сукобе на северу покрајине. Забележено је 15 напада на српску децу, рекао је Вучић, и директних покушаја да се спречи функционисање здравственог система Србије, заустављање и одузимање робе из кола Хитне помоћи до директних напада на раднике здравствених служби, 56 напада на верске објекте. Према речима Берише, уз то, постоје и други разлози за одлагање пописа.

Подсетимо, последњи попис становништва на Косову обављен је 2011. године, али без учешћа општина са српском већином јер су одбиле да буду део тог процеса. Регистрација, која је требало да буде одржана у редовном термину 2021. године, одложена је због пандемије вируса корона. Планирано је да се обави и током прошле године, али је Авни Кастрати из Агенције за статистику Косова саопштио да то није могуће пре априла 2023. године. Бериша истиче да премијер привремених институција у Приштини на овај начин поново покушава да манипулише. Курти, како објашњава, највећу подршку ужива од Албанаца који живе и раде у дијаспори, а многи од њих данас више не поседују држављанство тзв. Косова. Неке од земаља у којима живе и раде не допуштају двојно држављанство. Део те дијаспоре неће имати прилику да учествује у Куртијевом попису.

„Он тежи да нађе решење с обзиром на то да је доста становника Косова својевремено узело држављанства земаља домаћина. Неки су били принуђени на то, има оних који су тражили сами. Доста људи је отишло. Највећи број Куртијевих гласача живи у иностранству. Они, у смислу тог патриотизма, држе његову страну”, истиче Бериша. Додаје да поједини аналитичари у Приштини тврде да је подршка Куртију порасла и објашњава да је реч о утиску који су стекли у периоду јул–август, када је албанска дијаспора на годишњем одмору, па се враћа на КиМ, и да онда долази до еуфорије. Авни Кастрати у интервјуу за портал „Косово прес” својевремено је упозорио на то да се број становника из године у годину смањује. „Тренутно нас је на Косову мање него 2011. године”, рекао је он.

Бериша напомиње да Курти страхује од поражавајућих резултата јер на КиМ не живи више од милион становника. „Штампа се милион и осам стотина педесет хиљада гласачких листића, што указује на чињеницу да се много манипулише бројем гласача”, наводи наш саговорник. Истиче процену да у овом тренутку на Косову и Метохији има између 120.000 и 130.000 Срба и додаје да се поставља питање шта би се добило, а шта изгубило у случају одржавања пописа. Бериша закључује и да се такође поставља питање да ли би српска заједница учествовала у процесу и додаје да би у случају да се реше кључна питања, као што је формирање ЗСО, Срби одлучили да се одазову попису.

Косово се празни брзином муње

Да се тренд исељавања Албанаца са КиМ наставља, према речима председника Матице Албанаца Србије Дема Берише, најбоље показује то што је 850 радника из Индије и Бангладеша дошло да ради на КиМ. При томе, према свим релевантним подацима, за разлику од централне Србије, број радних места није у порасту, нити се стопа незапослености смањује. „Ово указује да се Косово празни брзином муње”, истиче Бериша. А према подацима истраживања Пословне алијансе Косова, преноси портал „Телеграфи”, на који се позива „Косово онлајн”, тржиште рада на Косову суочава се с недостатком радне снаге услед одласка младих, а упражњена радна места „наслеђују” страни држављани.

Председник Пословне алијансе Косова Агим Шахини истакао је да је више 500 радника дошло из Бангладеша и Индије, и да је тренд у порасту. Према његовим речима, дугорочно гледано, запошљавање страних радника је лош избор. „То нас доводи у опасност да ће се демографија становништва Косова променити у будућности из разлога што наши млади људи одлазе у Европу, док празна места попуњавају грађани азијских земаља”, рекао је Шахини. Универзитетски професор Мухамет Мустафа каже да је приватни сектор стагнирао с платама и да није атрактивно место за запошљавање, наводећи да је то разлог што многи грађани напуштају Косово. Само у првих шест месеци ове године „косовског пасоша” се одрекло преко 1.500 људи, показују подаци Министарства унутрашњих послова.

Један од примера демографских потреса, какви у неким ранијим временима нису виђани у албанским срединама на Космету, јесте и то што је Основна школа „Наим Фрашери” у насељу Котлине у Качанику ове године затворена због тога што су остала да је похађају три ученика. Школа је основана 1948, пренео је Радио слободна Европа на албанском језику. Неколико километара даље од насеља Котлине, у селу Иваја, налази се Основна школа „Дитурија”, у којој у први разред ове године није уписано ниједно дете. Ову осмолетку похађају укупно 22 ђака, и то неки у комбинованим одељењима.