Кад Румуни устану у одбрану српског Косова

Специјално за „Политику”

Темишвар – Стара је румунска изрека да Румуни имају два пријатеља – Црно море и Србију. Румунија и Србија, као две комшијске земље, никад нису биле једна против друге. Тако је било и прексиноћ. Фудбалска репрезентација Румуније победила је „Косово” с резултатом 2:0, у мечу одиграном на велелепној „Националној арени” у Букурешту, у квалификацијама за Евро 2024. Али резултат је овде мање битан.

Утакмица је прекинута у 18. минуту након што су са јужне трибине припадници екстремне навијачке групе „Уједињени под тробојком” запалили бакље и истакли транспарент с поруком „Косово је Србија”. Штавише, током химне „Косова” у том делу стадиона орило се „Србија, Србија”.

„Триколори ће дочекати фудбалску репрезентацију једне покрајине коју Румунија не признаје као независну државу, поштујући историјску истину по којој је ова територија нелегитимно одвојена од суседне нам државе Србије”, објавили су још пред почетак утакмице припадници групе „Уједињени под тробојком” на својој фејсбук страници коју прати око 36.000 људи.

Иако их је неколико репрезентативаца замолило да предају транспарент, навијачи су то одбили и судија је послао играче у свлачионицу. Утакмица је настављена после паузе од око 50 минута. Неколико минута након прекида меча, десетине хиљада гледалаца узвикивале су овој групи са јужне трибине „Напоље, напоље”. Цео стадион је онда почео да звижди.

Фудбалски савез Румуније након меча је најоштрије осудио поруке које су слали кроз реквизите и навијање, јер су категорично забрањене на стадионима према стандардима Уефе о дискриминаторном понашању. Упркос свим упозорењима и осудама, после меча се на инстаграм и фејсбук профилима појавило обавештење „Уједињених под тробојком”: „Рекли смо вам у Приштини, кажемо вам и овде – Косово је Србија.”

Ови навијачи остали су доследни у афирмацији Косова као дела Србије, што су, између осталог, истакли и на утакмицама са Србијом 2018. године, у Београду и Букурешту, и недавно на првој утакмици с „Косовом” у Приштини. Пре тачно два месеца, током прве квалификационе утакмице за Европско првенство између Косова и Румуније, на стадиону „Фадиљ Вокри” у Приштини, група ових момака најпре је претучена, а потом и избачена зато што су скандирали „Косово је Србија”.

„Косово” румунски навијачи недвосмислено доживљавају као нелегитимно одвојено од мајке Србије, како они кажу.

Занимљиво је да је главни оснивач ове навијачке групе Георге Симион, председник парламентарне странке Савез за уједињење Румуна, АУР, чији су национализам и екстремизам недвосмислени, као и раст њиховог рејтинга у последње време.

Оно што се десило прексиноћ није усамљени случај поистовећивања са „српском судбином” на стадионима. Једна од првих навијачких групација у Румунији „Команда виола” основана је 1995. године у Темишвару. Чувени „ултраљубичасти” често „скидају” српску сценографију, опонашајући патриотски набој навијача Партизана и Црвене звезде. Штавише, румунски фудбал је „крштен” у Београду. Фудбалска репрезентација Румуније одиграла је своју прву утакмицу у Београду, 8. јуна 1922. против Југославије.

Дакле, у овом случају кључна је ванвременска категорија традиције пријатељства и симпатија према Србији. Однос између наше две државе и народа заснован је на узајамном поштовању, поверењу, богатом суживоту и историји, која је неоптерећена дубинским и непремостивим проблемима. Такви односи добросуседства и симпатије међу народима ретки су у свету.

Срби и Румуни су народи који су, на врло конкретан и опипљив начин, били чврсто повезани током векова. Зато је пријатељство између Србa и Румунa старије од свих нас. Из тог разлога званични Букурешт не признаје „Косово”. Због тога се и прексиноћ орило „Србија, Србија”.