Царство белоглавог супа у долини Увца

Увац извире на травнатим ливадама планине Озрен, недалеко од Сјенице, прихвата воде кривудаве Вапе, а потом залази у краш Старога Влаха. Испод виса Молитва река је пробила порозне стене и направила лавиринт, описујући на неким местима готово пун круг око стене, а потом усмерила ток на супротну страну. На једном од тих полуострва налазе се и остаци града из доба Немањића.

Дужина тока Увца је 119 километара, а река на свом путу ка Лиму има такав пад да су направљене три бране и створена три језера: Сјеничко, Златарско и Радоињско. Ова река је једина у Србији чији је водени потенцијал у потпуности искоришћен. Језера су учинила још атрактивнијим овај ионако леп крај. Посебно је занимљиво највеће, Златарско језеро, у близини Нове Вароши познате по сиру и туризму. И за једно и за друго је заслужна планина Златар, која наткриљује и варош и језера. На пространим ливадама беле се бројна стада, а етерична испарења густих четинарских шума погодују особама са кардиоваскуларним сметњама. Златарски висови и специфична кухиња пријају и здравима, па су овдашњи хотели, пре свих „Панорама”, многима омиљена дестинација. Најзанимљивије насеље на обалама Увца је Гујаничка Мала, недалеко од бране на Сјеничком језеру. Одмах испод села, на неприступачним стенама кањона, гнезде се белоглави супови.

-----------------------------------------------------------

Ђаволски привлачна камена варош

(/slika2)Село Ђаке нећете наћи на географским картама, па ипак у његов атар, 27 километара од Куршумлије, хрли на хиљаде знатижељних посетилаца да би видели  један од најнеобичнијих природних феномена ерозивног порекла у свету – Ђавољу варош.

 - Откада је почела номинација за Седам светских чуда, а потом и за седам чуда Србије Политикиног Магазина, забележена је рекордна посећеност, рекао нам је Радован Танасковић директор Туристичке организације у Куршумлији. – Само у августу је било преко 8.000 туриста из наше земље и иностранства. Туристи долазе из Италије, Француске, Русије и других земаља. Били су овде и студенти са тридесетак европских факултета електротехничких наука.

А свако ко је дошао и видео овдашње скулптуре извајане ветром, кишом, мразом, није пропустио прилику да упути свој глас за овај природни феномен у њедрима Радан планине.

Да би се што лакше стигло до овог мистичног предела управо се приводи крају асфалтирање пута који води до њега у дужини од девет километара. На улазу у Споменик природе Ђавоља варош налазе се галерија са сталном поставком фотографија Интернационалне фото колонији „Ђавоља варош”. Ту су још сувенирница и оџаклија у којој, ако пожелите, можете уживати у музици и јелима овог краја.

Стаза кроз шуму уз Ђачки поток, којом се после петнаестак минута хода стиже до 202 земљане пирамиде осветљена је и ноћу јер се верује да они који овде преноће бивају ослобођени брига и проблема. По речима нашег саговорника било је и ноћних посетилаца.

-----------------------------------------------------------

Дрина – моћна и чиста

(/slika3)Прича о Дрини је прича о брзој, моћној и чистој реци која настаје од Таре и Пиве и после 346 километара кривудања сусреће се са Савом. По воденим снагама Дрина је на првом месту на Балканском полуострву, а многи је сматрају и најлепшом.

Због великог хидроенергетског потенцијала на Дрини је могуће подићи 60 мањих хидроелектрана. У првој половини прошлог века коришћена је за рад познатих дринских воденица – само у 1931. години од Бајине Баште до Савске Раче било их је 53.

Сплаварење на Дрини има дугу традицију. Средином 19. века кренули су из Перућца први сплавови „дашчаре” и „гредаре”. Сплавовима се одвлачила дрвена грађа са Таре до Саве и даље до Београда.

Дрина је позната по својим кањонима и вештачким језерима. Њен брзи и кривудави речни ток може бити врло користан за туризам овог краја. 

У прошлости је због своје изузетне боје Дрина била позната и као Зеленика

Недалеко од језера Перућац, из масива планине Таре извире река Врело и после веома кратког тока утиче у Дрину, стропоштавајући се са висине и правећи изузетно леп водопад. Ток ове речице је дуг 365 метара, тачно онолико колико година има дана.