Берзи недостаје понуда атрактивних акција

Српско тржиште капитала, нажалост, никада није искористило своје пуне потенцијале и тиме је Београдска берза, из различитих историјских разлога, увек изостала да буде оно што је било преко потребно, а то је додатни извор финансирања компанијама, пословни изазов и слика укупне привреде. Зато је професионални изазов за мене да покушам да променим ове чињенице и наративе који тренутно постоје о националном тржишту капитала. Истински верујем да је сада веома погодан моменат за значајне промене. Сведоци смо синергије водећих актера српске економије који препознају виталну улогу јаког и здравог тржишта капитала у промоцији укупног економског раста, јер је изузетно тешко имати ефикасну и функционалну тржишну привреду без ефикасног и функционалног тржишта капитала. Једно мора бити слика другог. Србија се економски развила и дошло је време да то испрати и Београдска берза са свим инструментима који то подразумевају, попут иницијалне јавне понуде (ИПО). Недовољно смо их имали јер су нам компаније биле листиране на берзи по сили закона. Волео бих да све ово покушам да променим, каже у интервјуу за наш лист Иван Лепосавић, нови директор Београдске берзе на питање шта га је определило за овај посао.

Имате ли идеју, план како да наше тржиште капитала постане мотор развоја као свуда у свету? Неки би рекли какав је ово капитализам када трговина капиталом не функционише.

Не бих се сложио да трговина капиталом не функционише и пре бих рекао да та трговина није стављена у функцију која омогућава корист свим сегментима привреде и друштва. Постоје још увек неискоришћене могућности које тржиште капитала познаје, а које шансу за приносом дају и најмањим улагачима, становништву, а приватном сектору и самој држави омогућавају повољније и квалитетније изворе финансирања. Верујем да ће први кораци у том правцу бити направљени у најскоријој будућности. Од идеје до реализације велики је пут и сигуран сам да су и у претходном периоду многе добре идеје остале нереализоване због одсуства слуха за тржиштем капитала. Лако је бити песимистичан. Ја свој оптимизам заснивам на реалности и већ исказаној одлучности Републике Србије и кључних актера, на усвајању и започетој реализацији Стратегије за развој тржишта капитала за период 2021–2026. године кроз Акциони план за период 2021–2023. године за спровођење стратегије. Пољска је одличан пример земље у којој је уз иницијалну јаку подршку свих кључних актера, њихова берза постала једна од најперспективнијих у Европи.

Који краткорочни потез би допринео оживљавању берзе? Да ли би то могла да буде иницијална јавна понуда акција неког предузећа, да они на тај начин прикупе капитал? Излазак на берзу неког великог државног предузећа као што је „Телеком”? Или нешто треће?

Кључни проблем берзе је недостатак атрактивне понуде акција и инвестиционих алтернатива. Сваки потез који ће ојачати понуду, било краткорочно било на дужи рок неопходан је, а објективно једино држава изношењем одређеног дела акција из свог портфеља на берзу има могућност да учини велику промену у кратком року. Изношење на тржиште пакета акција, које држава поседује у компанијама које су већ укључене на берзу, треба посматрати као први корак ако је циљ основни разлог постојања тржишта капитала. Дакле, основни циљ берзе мора бити да слободна финансијска средства прикупи и усмери у раст и развој привредних субјеката, на начин који је далеко ефикаснији од тренутно актуелних механизама финансирања. Чињеница је да би излазак великог предузећа, приватног или државног, био окрепљујућ за тржиште капитала, јер смо сада плитко тржиште. Али до доношења њихове одлуке да се изложе тржишту, берза ће истражити и друге инструменте који су увелико примењени на развијеним тржиштима. Излазак на берзу неколико великих и квалитетних предузећа кроз иницијалну јавну понуду би био вероватно најлакши правац развоја домаћег тржишта и правац који се показао прилично успешним у великом броју транзиционих економија. Чак и у случајевима када су развијене економије попут Британије или Немачке желеле да своја тржишта ојачају и ставе их у позицију мотора развоја привреде, на берзу су износиле пакете акција својих највећих компанија, које су затим пратили и изласци великих и средњих компанија из приватног сектора. У том контексту можда је најбоље пратити утабане стазе и опробане концепте јер се плашим да би тражење трећег пута и нових решења како да се развијемо само одложило већ предуге покушаје да се берза развије.

Колики су сада промети на берзи? Видела сам податак да је 5. септембра дневни промет био око пет милиона динара. Илуструјући колико је то мало, неки би рекли да се за те паре не може купити ни кућа ни стан.

Промети на тржишту акција рефлектују у највећој мери стање понуде која је доступна инвеститорима, па са те стране и није реално очекивати промете који би били упоредиви са развијеним тржиштима или чак са прометима који су бележени на берзи у претходном периоду. Једноставно и они који имају средства намењена инвестирању немају довољан избор куда та средства да пласирају, једноставније речено, нема акција компаније у које да уложе новац, све и да то хоће. Ако узмемо у обзир да је укупна тржишна капитализација свих акција којима се тргује на берзи око 3,5 милијарди, а да од тога тек око 10–15 одсто представља капитал који се не налази под контролом доминантног власника, односно то су акције у слободном промету које евентуално можете купити као инвеститор, можемо наслутити разлоге за доминацију промета обвезница у извештајима које берза објављује. Док не оживимо понуду не можемо очекивати озбиљније промете.

Берза до сада није имала праву подршку државе. Да ли је уопште могуће да се развија упркос томе?

Иако је тржиште капитала основа тржишне економије и приватног власништва, улога државе у развоју сваког тржишта капитала, па и нашег, јесте кључна, неминовна и неопходна. Досадашњи период је врло убедљиво показао да без подршке државе у транзиционим економијама није могуће изградити одрживо тржиште капитала. Са друге стране, сматрам да одрживо тржиште капитала не сме бити циљ већ искључиво средство које ће омогућити стварање додатне вредности у оквиру нашег економског система. Држава јесте донела Стратегију развоја тржишта капитала и дубоко верујем да је то тек почетак у успостављању једне озбиљне и структурне подршке која је берзи, а и свим осталим деловима финансијског тржишта потребна.

Сведоци смо промене власничке структуре берзи у региону. Загребачка берза се проширила на Љубљанску и Македонску. Да ли би нама помогао страни партнер?

Београдска берза од августа 2021. године има Атинску берзу као једног од највећих акционара у структури власништва. Атинска берза, сем што је један од власника, јесте и партнер од кога добијамо подршку и помоћ у развоју својих процедура и алата за свакодневно пословање. Међутим, постојање страног партнера у власничкој структури, па чак и када је у питању респектабилна ЕУ берза као што је Атинска, не решава наше домаће проблеме који су поменути на претходним странама. Суштински, неки од ових проблема су дубоко укорењени и обухватају специфичности који су непознате на развијеним тржиштима, те захтевају иновативан и креативан приступ да би били успешно савладани у будућности. Дакле, постоји део домаћег задатка који морамо сами да урадимо, док су партнери ту да нам пренесу знања и искуство како да будемо ефикаснији у томе што радимо. Страни партнер свакако да помаже, али не и нужно кроз власничко учешће. Наша партнерства са међународним и домаћим институцијама су од непроцењивог значаја. Светска банка, Међународни монетарни фонд, Министарство финансија и Комисија за хартије од вредности доносе не само значајно институционално знање већ и вољу да се домаће тржиште капитала даље развије и врати позицију једног од предводника раста тржишта капитала на западном Балкану. Верујем да је ово нови почетак за Београдску берзу и оптимиста сам јер овај пут почиње у новим условима.