Нестала Пескана, мала бара великих потенцијала

Панчево – Пескана, стајаћа вода у непосредној близини мреже пруга и железничке станице Панчево – Варош овог лета је благодарећи повољним временским условима за ширење корова и барске вегетације, али и људском немару, „коначно” нестала. „Овде смо се шездесетих година прошлог века лети купали и шетали, а зими клизали, било је много света, млађарије”, сећају се старији Панчевци гледајући у сасвим закоровљену бару великих потенцијала. Данас је тешко да је некад тако било. Причају још,да како је ова стајаћа вода почела да нестаје, тако су се појавиле огромне количине отпада. У последњем покушају реанимације овог терена чишћена је њена десна обала и тада је накупљено педесетак великих џакова ђубрета, вађене су аутомобилске, па и тракторске гуме, било је гомиле шута и свакојаког отпада, што је захтевало озбиљнију механизацију.

Међу онима који дуже памте епопеју Пескане је и пензионер Богица Стакић, некада председник УО Фонда за грађевинско земљиште. Он сведочи, да је идеја о уређењу овог дела Панчева стара више од четири деценије, а да су прве иницијативе култивације потекле од овдашњег удружења грађана Савет  панчевачких сениора (СПАС), те уобличене још 2002. године у два пројекта. Обухватнији план је предвиђао ископ језера, озелењавање и изградњу нагиба плаже за две хиљаде купача, кружну пешачку стазу, постављање расвете, мобилијара и комплетне комуналне инфраструктуре, вредних 50 милиона динара. Друга варијанта није обухватала купања, већ шеталиште и евентуално коришћење Пескане за спортове на води и спортски риболов, у шта је требало уложити тадашњих око 12 милиона динара.

– Својевремено су рониоци претражили Пескану која је, бар некада, била дубока од 1,5 до три метара, и установили да се овде уливају три извора повезана са Дунавом, али су они у међувремену запушени дебелим слојем муља, док околно растиње гуши воду. Пројекти за решавању проблема су презентовани, а колико ја знам, било је заинтересованих да простор закупе и уложе, јер би ово била и исплатива инвестиција – каже за „Политику” Стакић, а и надлежни су 2013. године били истог мишљења, па су пројекти извучени „из нафталина”.

Из Дирекције за изградњу и уређење Панчева (данашњи „Урбанизам”) обелодањено је да је новац за одмуљавање и прву фазу радова обезбеђен. По идејном пројекту, језеро је требало да буде дугачко 655 метара, максимално широко 58 и у просеку дубоко пет метара, „док би комплетно уређење простора коштало око милион евра. како би Панчевци што пре добили место на којем ће моћи да уживају током читаве године. У том науму, био је вољан да припомогне и нафтно-хемијски комплекс, али су се јавили опоненти идеје да се улаже у уређење језера тик уз железничке шине.

Тако је од „што пре” прошло још неколико година у којима је из градске касе у једном тренутку опредељено око 40 милиона динара за формирање пројектно-техничке документације одмуљавања, али су та средства отишла на другу страну, а нова нису предвиђена ни буџетом за ову годину.

На наоко сасвим пресушеној рупи, посла ду зато имали усамљени еколошки активисти и ватрогасци, гасећи десетак већих и мањих пожара што су избијали на више од хектара баре која је сања да буде језеро, настале пре више од века експлоатацијом песка.