Сокобања, топла бања

Ниш – Сокобања, најлепши бањско-туристички центар на југоистоку Србије, под Озреном и Ртњом, после Београда најпосећеније је место у Србији, чему доприноси и здравствени и рехабилитациони центар који непрестано унапређује разноврсну понуду. Својом богатом историјом – прошле године обележено је 185 година туризма и званично првог туристичког ваучера у Србији – као и баштином из далеке прошлости и модернизованим садржајима – Сокобања нуди и лековитост по којој је надалеко позната. Од свежег и благотворног ваздуха, преко извора топле воде до шумовитих предела и у њима стазама за шетњу...

Крајем овог лета, у „Зеленом срцу Србије”, како још зову Сокобању, кренуло се у реализацију идеје која је настала пре више деценија, али која је до сада остајала само „мртво слово на папиру”. Намера је да Сокобања искористи богатство својих геотермалних потенцијала.

Највећи поборник коришћења благодети природе био је рођени Сокобањчанин др Ранђел Раша Петровић. Овај истакнути српски балнеолог преминуо је пре три године, и буквално до последњег дана редовно је долазио у бању под Озреном из Београда, где је деценијама живео и радио.

Са сарадницима и истомишљеницима бринуо је о Сокобањи и унапређивао њену врхунску здравствену и сваку другу понуду. На трагу тих стремљења, управо су и започети велики радови на изградњи система топлификације Сокобање, односно употребе геотермалних извора у енергетске сврхе. Како је за наш лист објаснио председник општине Сокобања др Миодраг Николић, лековите термалне воде под Озреном и Ртњем, са сталном температуром од 30 до 42 степена Целзијуса, користе се вековима за лечење и рехабилитацију оболелих, а убудуће ће бити један од основних природних ресурса и користиће се за грејање јавних објеката. Николић наводи да ће у првој фази вода из богатих геотермалних извора системом топлификације бити спроведена до основних и средњеобразовних установа, а потом и до здравствених и јавних институција, органа и служби.

У августу ове године за изградњу новог и савременог топловода до школа издвојено је преко 20 милиона динара из општинског буџета, а већ у наредном периоду у исте сврхе издвајаће се још новца. Сокобања ће се током хладних јесени, наредних зима и све до средине пролећа грејати захваљујући благодетима које су јој и до сада биле на дохват руке, али нису коришћене.

Уз похвалу свему започетом, остаје питање зашто топлотне благодети природе до сада нису коришћене иако су постојале не само идеје већ и  пројекти поменутог др Ранђела Петровића и његових истомишљеника. И друго, једнако важно питање – шта и зашто чекају остала бањско-климатска места, попут Ниша, чија је Нишка Бања још богатија топлом водом, у песми опеваној, водом која на извору досеже до 50. подељка на Целзијусовој скали? Или, зашто у Врањској Бањи најтоплија вода у Европи, са температуром од 94 до невероватних 110 степени, и издашношћу извора од 150 литара у секунди, отиче у неповрат…