Sokobanja, topla banja

Niš – Sokobanja, najlepši banjsko-turistički centar na jugoistoku Srbije, pod Ozrenom i Rtnjom, posle Beograda najposećenije je mesto u Srbiji, čemu doprinosi i zdravstveni i rehabilitacioni centar koji neprestano unapređuje raznovrsnu ponudu. Svojom bogatom istorijom – prošle godine obeleženo je 185 godina turizma i zvanično prvog turističkog vaučera u Srbiji – kao i baštinom iz daleke prošlosti i modernizovanim sadržajima – Sokobanja nudi i lekovitost po kojoj je nadaleko poznata. Od svežeg i blagotvornog vazduha, preko izvora tople vode do šumovitih predela i u njima stazama za šetnju...

Krajem ovog leta, u „Zelenom srcu Srbije”, kako još zovu Sokobanju, krenulo se u realizaciju ideje koja je nastala pre više decenija, ali koja je do sada ostajala samo „mrtvo slovo na papiru”. Namera je da Sokobanja iskoristi bogatstvo svojih geotermalnih potencijala.

Najveći pobornik korišćenja blagodeti prirode bio je rođeni Sokobanjčanin dr Ranđel Raša Petrović. Ovaj istaknuti srpski balneolog preminuo je pre tri godine, i bukvalno do poslednjeg dana redovno je dolazio u banju pod Ozrenom iz Beograda, gde je decenijama živeo i radio.

Sa saradnicima i istomišljenicima brinuo je o Sokobanji i unapređivao njenu vrhunsku zdravstvenu i svaku drugu ponudu. Na tragu tih stremljenja, upravo su i započeti veliki radovi na izgradnji sistema toplifikacije Sokobanje, odnosno upotrebe geotermalnih izvora u energetske svrhe. Kako je za naš list objasnio predsednik opštine Sokobanja dr Miodrag Nikolić, lekovite termalne vode pod Ozrenom i Rtnjem, sa stalnom temperaturom od 30 do 42 stepena Celzijusa, koriste se vekovima za lečenje i rehabilitaciju obolelih, a ubuduće će biti jedan od osnovnih prirodnih resursa i koristiće se za grejanje javnih objekata. Nikolić navodi da će u prvoj fazi voda iz bogatih geotermalnih izvora sistemom toplifikacije biti sprovedena do osnovnih i srednjeobrazovnih ustanova, a potom i do zdravstvenih i javnih institucija, organa i službi.

U avgustu ove godine za izgradnju novog i savremenog toplovoda do škola izdvojeno je preko 20 miliona dinara iz opštinskog budžeta, a već u narednom periodu u iste svrhe izdvajaće se još novca. Sokobanja će se tokom hladnih jeseni, narednih zima i sve do sredine proleća grejati zahvaljujući blagodetima koje su joj i do sada bile na dohvat ruke, ali nisu korišćene.

Uz pohvalu svemu započetom, ostaje pitanje zašto toplotne blagodeti prirode do sada nisu korišćene iako su postojale ne samo ideje već i  projekti pomenutog dr Ranđela Petrovića i njegovih istomišljenika. I drugo, jednako važno pitanje – šta i zašto čekaju ostala banjsko-klimatska mesta, poput Niša, čija je Niška Banja još bogatija toplom vodom, u pesmi opevanoj, vodom koja na izvoru doseže do 50. podeljka na Celzijusovoj skali? Ili, zašto u Vranjskoj Banji najtoplija voda u Evropi, sa temperaturom od 94 do neverovatnih 110 stepeni, i izdašnošću izvora od 150 litara u sekundi, otiče u nepovrat…